Osvrt: Migranti

Mislio je slavni naučnik, naravno, da živimo na važnom i značajnom prostoru. Tu prolaze najvažniji putevi, ukršta se istorija, sukobljavaju se interesi velikih. I kako da te zaminu nedaće?

Kad već Srbija nije neka Tonga, Ognjena Zemlja ili Tasmanija, moraće da istrpi sve ono što joj je suđeno. Ili nametnuto. Trenutno zabavljeni smo migrantima iz bratskih nam država Avganistana, Pakistana, Somalije... Ima među onim silnim nevoljnicima što hrle iz Makedonije u Srbiju i Sirijaca, Iračana, Nigerijaca, i ko će već znati koga sve tamo nema. A da je muka golema, dočarava televizija. Uvek prisutna i vazda objektivna. Pogotovu kad novinari pitaju političare za njihove utiske, savete, planove s migrantima!

Migracija, ili seoba po naški, nije nova pojava. Bilo je toga i ranije. Koliko se samo naš srpski narod, milom ili silom, selio sa svojih ognjišta. Zato smo i milostivi i saosećamo s tuđom nevoljom. Nije mala stvar krenuti iz daleke Sirije, Pakistana ili Avganistana na put ka Evropi. I kao krajnje odredište Nemačku ili Skandinaviju. Jer, priznaćete, i mi smo Evropa, Evropa je i Bugarska, Rumunija, Hrvatska, ali ubogi nesrećnici, pobegli od rata i progona, bez igde ičega, uz put još pljačkani od strane kriminalaca, korumpiranih službi i sličnih, jednostavno ne žele da ostanu na ovom delu Evrope.

To, doduše, vređa. Kad si u nevolji, ne biraš. Dakle, traži azil od grčkih, makedonskih, srpskih ili bugarskih vlasti. Međutim, migranti, izbeglice, to jest ovi što beže s Bliskog Istoka ili iz Azije u Eldorado u vidu bogate stare Evrope, biraju. Možda je razlog tome što se uglavnom radi o mlađim ljudima? Najveći broj migranata su muškarci od 20-25 godina. Ima tu poneke žene, starca, ima i trudnica i nešto starijih, dece, no preovlađuju mlađani. Sigurno su takvi i najugroženiji sloj stanovništva. Zatim, verujem da upravo njih najviše košta ovaj put. Ako su tačni novinski članci jednog migranta put do Evrope košta između pet i deset hiljada evra. Pa kad već jedan siromašan Pakistanac ili Iračanin potroši toliki novac, neće valjda da ostane u Srbiji ili Makedoniji. Kada bi povratio ovolike pare?

I kako da se ne sažališ nad njihovom zlehudom sudbinom. Koliko juče i sam naš srpski narod bio je u istoj situaciji. Bežali su Srbi iz bratske Hrvatske, Bosne, s Kosova, iz Metohije takođe. Samo sa zavežljajem u ruci. Oni srećniji na traktorima ili Fićama. Da su ti Srbi otišli u recimo Avganistan ili Pakistan, nema sumnje da bi bili prihvaćeni oberučke od lokalnog stanovništva.

Prosečan srpski građanin nema ni sto evra u džepu. Zato njemu deluje pomalo suludo da neko potroši deset hiljada evra na neizvestan put iz Azije ili Afrike do severa Evrope. Oni što idu preko Atlantika rizikuju da potonu na dno mora. Kopnenim putem, preko Turske, Grčke, Makedonije, dok ne dospu do Srbije, takođe je skopčano s mnogo neizvesnosti. Sve dok se ne dočepaju Preševa. Posle je već lakše. Ovde ih čeka prijateljska ruka. Šatori, voda, sendviči... Imućniji prespavaju u hostelima ili u privatnom smeštaju. I tako do Subotice. Zatim sledi Mađarska, pa dalje na sever. No uskoro Mađarska postavlja zid prema Srbiji. Nijedan migrant neće moći više u Mađarsku. Šta onda? S Hrvatskom nas deli široko, plavo Dunavo. Nema nam druge nego da prihvatimo migrante ili izbeglice, svejedno.

Ovo može biti i dobro. Srbija se smanjuje. Mnogi stanovnici Srbije takođe traže azil u bogatoj Evropi. Nije im dobro u Otadžbini. A kako vidimo tranzicija, reforme, ekonomska politika daju plodove. Ide sve bolje i bolje. Neviđeno dobro. Mislim, dobro se ne vidi. Raste zaposlenost, itd. Uskoro neće biti naših ljudi da prihvate nova radna mesta. I tu su migranti dobrodošli. Da popune fabričke hale. I dobro je što su izabrali Srbiju a ne neku tamo Saudijsku Arabiju, Katar, Kuvajt ili Ujedinjene Emirate.

Svakim danom u svakom pogledu sve više napredujemo. Makar svakodnevno napredujemo u broju migranata koji stižu u Srbiju!

Miodrag Tasić