U predvečerje Savindana, jedna od legendi o Svetom Savi

Počeo neki čovek da zida kuću, pa kad ču da je u selo došao Sveti Sava, zamoli ga da dođe i sveti savaočita molitvu, da bi posao što bolje završio.

Ode Sveti Sava kod njega, kad ima šta da vidi: Domaćin sprema meso za ručak, kao da nije post.

-A znaš li ti, domaćine, da je sad post?

A, greh ne ulazi na usta, nego izlazi iz usta! Samo odmahnu rukom ovaj.

-Ko te to nauči?

Neki čovek. Još je rekao da to u Svetom Pismu piše i da je sam Hristos to rekao!

-Dobro, reče Sveti Sava. Neka ti je sa srećom nova kuća! Temelj si stavio. Sad baci, kako bilo, jednu ciglu na njega pa se useli i u zdravlju da živiš u kući doveka!

Šta to pričaš, čoveče Božji, za kuću su potrebne sve cigle, a ne samo jedna! A i one moraju da budu stavljene ravno, u četiri zida, strogo po propisu, a ne bačene bilo kako, inače ništa nema od kuće!

-E, sinko moj, tako je i sa pobožnim životom! Ako neko hoće da se spase nije dovoljno da zna samo jednu rečenicu iz Svetoga Pisma, pa i nju iskrivljeno i naopako, nego sve! Na mnogo mesta u Svetom Pismu sam Hristos govori da je post neophodan i da se bez posta ne možemo spasti! Ko posti, dušu gosti!