Uskliknimo s ljubavlju prosvetitelju Žaretu

U normalnom svetu, kada neko zabrlja na visokoj funkciji, ponudi ostavku. Potom tu ostavku i ostvari. Ili bude izbačen sa posla, dobije otkaz. U Srbiji, pak, isti može i da se buni što se drugi žale na njegov loš posao. Dobrodošli u Srbiju, zemlju nepismenih i neodgovornih, gde se i jedna i druga grupa, osim ako se ne poklapaju (što je odista često), samo nadmeću međusobno po svojoj brojnosti.

Zamislite da vam provalnik obije stan, pokrade sve što stigne. Vi ga prijavite policiji i krene potera za beguncem. Na televizijama i u novinama osvane njegova slika, kaže se kako policija traga za Tim i Tim zbog Tog i Tog. A onda se lopov obrati medijima i požali kako je krenuo „linč“ na njega. Jadni provalnici danas, ne mogu ni da obijaju na miru.

Vrlo slična situacija se desila sa „ministrom“ prosvete, visokim članom SPS, Žarkom Obradovićem. Naime, svi smo upoznati sa serijom afera koje se nekako samo udvajaju i množe u sektoru obrazovanja. Došlo je do skandala, čitava jedna generacija budućih srednjoškolaca je, praktično, upropašćena. Jer kakvu poruku nam šalje „ministarstvo“ o trudu i radu? Da su nepotrebni. Zašto? Zato što su onolike godine školovanja koje je trebalo pokazati na testu praktično proglašene nevažećim, nepotrebnim, jalovim. Trudiš se, učiš i radiš onoliko vremena, samo da bi na kraju ispalo da nije bilo potrebno. Zašto bi onda uopšte i učio? Zašto bi onda uopšte i otvorio udžbenik? Kako sme ovakva poruka da bude prenesena našoj deci?

Nije Obradović, budimo iskreni, bio taj koji je uzeo testove i rezultate i krenuo kao nekakav akademski „šaner“ po gradu sa njima. Ali on je zadužen za prosvetu, on je zadužen za te ljude, on postavlja ljude na relevantna mesta, i ti ljudi su zakazali. I to debelo. A ovo je samo ono što se tiče ove jedne, konkretne afere. Šta je Obradović uradio povodom kraha razbijanja afere Indeks? Šta je uradio povodom kriminalnog stanja prosvete u zemlji? Šta je učinio povodom protesta naučnika? Šta je učinio povodom totalne funkcionalne nepismenosti polovine đaka po završetku osnovne škole? Ukratko: da li je išta učinio?

Ne.

I zato nema ovde medijskog „linča“. Linč je mentalitet mase, razjarena grupa ljutih ljudi. Ima samo pozivanja na odgovornost, a znamo da je odgovornost nešto što se u vlastodržačkim krugovima bacaka unaokolo kao vruć, prljav krompir. Stoga je najlakše da umesto da priznaš svoje neuspehe, optužiš nekog drugog za nešto treće, pa se oglasiš kako ti ne valjaju mediji koji bi želeli, navodno, da te „linčuju“.