Forenzičari traže drogu u školama

Učionice, fiskulturne sale, toaleti, hodnici, kvake, pa čak i delovi dvorišta biće na meti forenzičara. U okviru projekta „Niške škole bez droge - sigurno mesto za đake“, naredne školske godine sve školske ustanove koje pohađaju osnovci biće testirane na prisustvo narkotika.

Kako je planirano, uzorci koji se ispituju uzimaće se sa površina koje deca najčešće dodiruju, a najsavremenijim forenzičarskim testovima detektovaće se prisustvo najčešćih opijata u ovom delu Evrope kao što su kokain, heroin, marihuana, „ekstazi“ i „spid“.

A da li je i u kojim obrazovnim ustanovama bilo droge, biće objavljeno tek kada se projekat završi. Planirano je i da se roditeljima đaka saopšti samo koje su vrste droga pronađene u školi, a oni koji budu posumnjali u svoju decu moći će dobiju materijal kojim bi ih sami testirali.

U Osnovnoj školi „Učitelj Tasa“ u Nišu, u kojoj je nedavno već obavljeno testiranje na prisustvo narkotika, kažu da svakako treba delovati preventivno.

- Ako postoji i najmanja opasnost da u školama postoje nedozvoljene supstance, treba upozoriti roditelje i preduzeti dalje akcije - kaže za „Novosti“ direktor ove škole Miodrag Pejić.

Projekat, koji će biti realizovan zahvaljujući donacijama nekoliko kompanija, podržao je i Grad Niš, jer se njime kod mladih podiže svest o štetnosti korišćenja droge.

- U poslednjih nekoliko godina zabrinjavajuće je što školarci u Nišu u sve većoj meri počinju da koriste tzv. lake droge, travu i narkotike i to u sve ranijem uzrastu, još u osnovnim školama.

Prvi pokušaji eksperimentisanja sa drogom počinju u poslednjim razredima osnovne škole, a zapaženo je da u jednoj generaciji i po nekoliko njih budu registrovani kao problematični. Škola je tada obavezna da roditeljima skrene pažnju na takvo ponašanje učenika, da im pruži dalja uputstva i, ukoliko je potrebno, uputi ih u specijalizovane ustanove.

Roditelji to, naravno, doživljavaju kao strašnu vest, a neki od njih i ne žele da je prihvate. Dešava se da u srednju školu dođe đak sa već stečenom navikom korišćenja trave, narkotika ili kombinacije sa alkoholom. Njihov komentar za ovakve postupke je: „Pa to svi rade“ i u tome ne vide ništa loše.

Problem je i što su narkotici lako dostupni i kod njihove kupovine nema skoro nikakve kontrole. A pubertetske godine i karakteriše koketiranje sa opasnošću, buntovnost i želja da se proba neka mala opasnost. U ovom periodu mladi su skloni da eksperimentišu i nisu u stanju da se svojim stavom suprotstave okruženju i grupi koja ih za njihove godine privlači nekim ekskluzivnim ponašanjem.

RAZLIČIT STATUS PORODICA

PORODICE iz kojih se regrutuju budući narkomani vrlo su različite. Najčešće se radi o disfunkcionalnim porodicama i o onima u kojima je izražena dominacija majke, ali su sve vrlo različite po ekonomskom i obrazovnom statusu.

POVELjA

ISKLjUČIVO se testiraju školske površine na kojima deca dodirom ostavljaju tragove znoja, koji se kasnije ispituju. Prema povelji UN, kako im se ne bi povredila prava, deca ne smeju da se testiraju tako što im se uzima krv ili urin na testiranje.