Ko kontroliše prosvetare?

Ključnu ulogu u obrazovanju dece imaju profesori, a kvalitet njihovog rada na času proveravaju prosvetni savetnici. Problem je, međutim, preobimnost posla, jer u nadležnosti 105 savetnika su svi vrtići, osnovne i srednje škole u Srbiji.

Da li će za ceo radni vek nastavnika rad biti proveren jednom ili nijednom, potpuno je neizvesno i najčešće nelogično, kaže nastavnica OŠ "Ćirilo i Metodije" Jasmina Stanković.

"Dešava se često da mnoge kolege odu u penziju, a da im ne dođu prosvetni savetnici, i vrlo je interesantno da oni nemaju bazu podataka kod kojih su profesora već dolazili", priča Stankovićeva.

Ako ipak izbor i padne na vas, uspeh je ukoliko vas poseti kolega po struci - odnosno savetnik koji je nekada predavao bas vas predmet. Mnogo su češće, kako tvrde - pogrešne posete.

"Tako je na čas književnosti, odnosno retorike, došla gospođa koja je diplomirna veterinarka da isprati moj čas. Koliko je to nelogično, ponižavajuće i nema smisla", navodi profesorka književnosti u Pravno-poslovnoj školi Jasna Janković.

Nadležni, pak, tvrde da su prosvetni savetnici dovoljno obučeni: polažu ozbiljan stručni ispit, moraju da imaju najmanje šest godina iskustva rada u prosveti i kontinuirano se usavršavaju.

Rad profesora na času ne mora, kažu, da proverava savetnik koji je završio srodni fakultet. To, između ostalog, nije ni moguće, jer je škola mnogo, a inspektora malo.

Načelnik Školske uprave u Beogradu Gordana Cvetković objašnjava da Prosvetni savetnici ne proveravaju usko stručna znanja, već didaktičko-metodička rešenja primenjena na času i vrednovanje učeničkog znanja.

"Smatram da smo vrlo kompetentni i do sada nismo imali nijednu promedbu na naš rad", navodi Cvetkovićeva.

Profesori ipak zameraju, navodeći da je provera često administrativna, ali ne i suštinska.

"Umesto profesora, nastavnika, učenika, postajemo administrativni radnici. Da li vam se broj časova slaže sa brojem u planu, što niko ne spori da je važno, ali nije najvažnije. Tu nema provere suštine, nema napretka, a nema ni smisla", kaže profesorka Jasna Janković.

Nadležni, međutim, ističu da se suština i te kako proverava. Najčešće zamerke savetnika su preterano robovanje tradiciji i loša usklađenost sa potrebama učenika. Podobnost profesora za rad s decom takođe zahteva češću proveru.

"Sve više ima onih koji su nesposobni za rad u školi - pre svega psihički oboleli, postoje alkoholičari, ali i i narkomani", tvrdi načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić.

U tim slučajevima, profesori se upućuju na povremeno lečenje, a bolovanje zaključuje samo onaj doktor koji je problem i konstatovao.