Ko sve u Srbiji ima policijsko obezbeđenje

U MUP-u kažu da je u poslednjih nekoliko godina znatno povećan broj onih koji su tražili zaštitu državnih službi bezbednosti.

– Za svaki od tih zahteva radi se bezbednosna procena, kojom se određuje da li je nekome zaista potrebno, kakvo i koji stepen obezbeđenja. Ponekad se čini da je mnogo lakše dati nekome obezbeđenje, nego ga posle ukinuti, jer takva odluka povlači veliku odgovornost. Zbog toga je recimo u razvijenim evropskim državama sa stabilnijim sistemima znatno manji broj osoba pod zaštitom bezbednosnih službi nego što je to slučaj kod nas – navodi naš sagovornik.

Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja kaže da u odnosu na broj stanovnika, Srbija ima previše štićenih osoba.

– Mislim da je glavni razlog tome, što je to postalo svojevrsna moda. Znam da su neki izmišljali pretnje, ne bi ih imenovao, jer svoj značaj u društvu mere po tome što će biti viđeni sa pripadnicima obezbeđenja. U pojedinim slučajevima se prebrzo i olako zaključivalo o nečijoj ugroženosti. Za mnoge znam da uopšte nisu imali potrebe za zaštitom. Ako se plaše neka plate sami privatno obezbeđenje – smatra Nikolić.

Naš sagovornik nije hteo da iznosi imena, ali je rekao da misli na pojedince iz redova sudija i tužilaca, ali i na određene političare i državne sekretare.

Prema Uredbi vlade o određivanju poslova bezbednosne zaštite određenih osoba i objekata, pravo na obezbeđenje imaju predsednik Srbije, premijer, predsednik Narodne skupštine, ministar unutrašnjih poslova, ministar odbrane, ministar spoljnih poslova, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, direktori policije, BIA, VBA i Vojnoobaveštajne agencije. Oni imaju pravo na obezbeđenje i najmanje šest meseci nakon prestanka funkcije.

Pored njih pravo na zaštitu službi bezbednosti imaju strani državnici, nosioci najviših državnih funkcija tokom službenih poseta našoj zemlji, kao i nosioci najviših pravosudnih funkcija i drugi državni funkcioneri u Srbiji, u zavisnosti od procene ugroženosti, a po preporuci Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti.

Tomislava Nikolića, predsednika Srbije i članove njegove najuže porodice štiti policija, a Vojska Srbije i drugi organi u skladu s potrebama. Jedinica Vojske Srbije „Kobre” brine se o bezbednosti Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika vlade i ministra odbrane. Ivicu Dačića, premijera i ministra unutrašnjih poslova čuva posebno odeljenje policije.

Policijsko obezbeđenje imaju skoro svi lideri parlamentarnih stranaka, osim Dragana Markovića, prvog čoveka Jedinstvene Srbije i Vojislava Koštunice, lidera Demokratske stranke Srbije, koji ima obezbeđenje po mestu stanovanja. Koštunica na sopstveni zahtev nema celodnevno obezbeđenje. Policijsko obezbeđenje ima i Čedomir Jovanović, lider Liberalno-demokratske partije, kao i Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove.

Obezbeđenje državnih bezbednosnih službi ima više od 20 sudija i tužilaca, kao i pojedini novinari i sportisti.

Pored ličnosti, državne službe bezbednosti zadužene su za čuvanje Narodne skupštine, Generalnog sekretarijata predsednika Srbije, zgrade vlade, ministarstava i drugih objekata koje koriste štićene ličnosti.

Sutra: Kako funkcioniše sistem zaštite ličnosti