Legenda o legendi: Godišnjica smrti "kralja kafane"!

Od folkera do najzagriženijih pankera, svi ga vole. Najlošije što ćete o njemu čuti jeste to da je voleo da popije. Njegove pesme verovatno nikada neće prestati da se slušaju po kafanama, tamo gde ih je on i stvarao. On je jednostavno bio Toma Zdravković, poslednji boem i kralj kafane.

Legenda o legendi Tomi Zdravkoviću, verovatno nikada neće biti ispričana do kraja. Rođen je Aleksincu, 20. novembra 1938. godine u državi koja se zvala Kraljevina Jugoslavija. Odrastao je  u selu Pečenjevce. Preminuo je u Beogradu 30. septembra 1991. godine.

O njegovom pevanju publika je davno dala svoj sud, Toma nije pevao na kvarno, već je svojim nastupima pomerao granice emocija. Njegove pesme nisu bile, a nisu ni danas, imitacija života, već sam život, otvoren surov, ali nadasve lep. Toma je na scenu uveo ono što drugi nisu uspeli. Ljubavnu priču pretakao je u stihove. Zaljubljivanje, nesrećno zaljubljivanje, pijanstvo, pisanje pesme, skok na vrh, pad na dno... i tako u krug.

Četiri puta se ženio, imao je be zbroj ljubavi, bivao bolestan, uludo trošio novac, putovao, pio... Iako je alkohol bio najveći neprijatelj njegovog zdravlja, do poslednjeg dana je pio. Dugo se mučio sa rakom prostate, ali se nije pridržavao saveta lekara. Bio je od onih ljudi koji su jednoga dana izuzetno bogati, a već sledećeg nemaju ni za mleko.

Svoju pevačku karijeru je započeo najpre u Leskovcu, a zatim i u Beogradu, u kafanama. U početku je imao vrlo malo uspeha, ali je kao već iskusan pevač dočekao eru masovne proizvodnje ploča i kaseta, te je vrhunac svoje slave doživeo osamdesetih godina.

Tekstove za svoje pesme je uglavnom sam pisao i skoro uvek su bile autobiografske. Reč je o kafanskim, ljubavnim pesmama, kojima je dodatnu emociju davao njegov umirujući glas, u kojima se uglavnom govori o neuzvraćenim ljubavima i patnjama.

Iza sebe je ostavio mnoštvo pesama koje su i dan danas veliki hitovi. Neke od najpoznatijih su „Da l‘ je moguće“, „Branka“, „Dotak’o sam dno života“, „Kafana je moja sudbina“, „Prokleta nedelja“...

Tomin veliki prijatelj i kum, nedavno preminuli Kemal Monteno, napisao je pesmu o njemu, poslednju koju je Toma snimio, „Pesme moje“.

Toma Zdravković je bio čovek koji bi jednoga dana bio ekstremno bogat, a već sledećeg nije imao ni za hleb i mleko. Veruje se da kada je umro, nije imao para ni za sahranu, jer je navodno sve potrošio na poroke. Preminuo je 30. septembra 1991. godine u Beogradu u 53. godini života, gde je i sahranjen na Centralnom groblju.

Na dvadesetogodišnjicu smrti u Gradskom parku u Leskovcu je otkriven njegov spomenik u prirodnoj veličini, a u selu Pečenjevce spomen ploča sa natpisom: „Dao sam vam dušu svoju...“. U Pečenjevcu je 2014. godine otvorena kafana „Tomina priča“.

Neretko ćete čuti i pošalicu kako se lideri oslanjaju na narod, a narod se oslanjao na Tomu. On je imao svoj narod sastavljen od intelektualaca svih kategorija, radnika i seljaka, devojčica i njihovih mama, umornih alkoholičara i pijanaca u pokušaju.

Život Tome Zdravkovića ima sve elemente prave holivudske drame. Prozvan “kraljem kafane” i “posljednjim boemom” upoznao je u svom životu sve što se moglo uponati. Neslućene visine popularnosti ali i dno života, nemaštinu ali i ogroman novac, novac koji mu je nehajno odlazio iz ruku. Život prošaran žestokim sudarima sa alkoholom i kockom. Sve do smrti ostao je zanesenjak i zaljubljenik u kafanu.

Mnogo toga se ima reći o Tomi Zdravkoviću. Najbolje bi bilo da sednete i poslušate pesme "Umoran sam od života", "Danka", "Branka", "Dotak'o sam dno života", "Sliku tvoju ljubim", "Ciganka", "Tamburaši, tamburaši", "Ispod palme na obali mora", "Prokleta je ova nedelja", “Dva smo sveta različita” i na kraju onu koja je bila suština Tominog bića, "Pesme moje".