Saopštenje kolektiva OŠ „Miroslav Antić“ povodom nastraja roditelja predškolskog deteta na direktora

Saopštenje prenodimo u celosti..

Roditelj predškolskog deteta koje pohađa ovu školu, rezigniran zbog postavljanja kapije i zabrane parkiranja u školskom dvorištu, upao je u kancelariju direktora, vređao ga, psovao i pretio mu, a na kraju ga i gađao flašom vode, pogodivši monitor koji je bio tik ispred direktora, na radnom stolu za kojim je sedeo. Na sreću svih, do povreda nije došlo. Ali iza ovog čina koji je svima nama neobjašnjiv i neshvatljiv ostala su pitanja:

Šta bi bilo da se ovom čoveku koji je vandalski ušao u školu pod rukom našao neki drugi predmet, a ne flaša vode? Šta da je bio precizniji? Znamo li da li je bio naoružan? Koliki je bio njegov bes i na šta je bio spreman? Šta bi se desilo da je fizički nasrnuo? Kako bi reagovala deca da su videla da neko nepoznat napada direktora?

Sva ova pitanja zamenjuje jedno: šta treba da se dogodi da prestanu ovakva dešavanja?

Da li treba čekati da neki roditelj, nezadovoljan ocenom koju je dete dobilo, na sred časa uđe u učionicu i pred decom nasrne na učitelja ili nastavnika? Da ga vređa ili pokuša fizički da se obračuna sa njim dok deca gledaju? A ako je u pitanju učiteljica ili nastavnica? Da li dečaci treba da gledaju kako muška ruka kreće ka ženi? 

Poslednjih godinu i više dana svedoci smo vršnjačkog nasilja. Kad su uzroci u pitanju, podeljena su mišljenja ko je više kriv. Ali jedno je sigurno – roditelji su ti koji su decu izrodili, vaspitavali i kao sedmogodišnjake upisali u školu. Pričali su im da nije lepo tući se, svađati se, mrzeti, ne biti dobar drug. Stiče se utisak kao da su jedno zaboravili – roditelji su najveći uzori svojoj deci i njihovo ponašanje je model dobrog ponašanja, jer su to mama i tata. 

Imajmo na umu, u nadi da se ništa slično više neće dešavati u našoj školi: deca imitiraju manire roditelja, zato pazimo na ponašanje, misli i dela ukoliko želimo da nam deca izrastu u dobre, pravdoljubive i časne ljude. 

Juče se ovo dogodilo našem direktoru. Kako da znamo da učitelji, nastavnici i vannastavno osoblje nisu sledeći? Kako da znamo da deca u školi neće biti povređena u nastupu besa razularenih pojedinaca? Ukoliko želimo dobro i samo dobro mališanima koji nam veruju, moramo stati na kraj ovakvim incidentima i zaštititi sve u školi. 

Zaposlenima u školi mora se vratiti dostojanstvo, ugled i autoritet kako bi nesmetano mogli da zaštite i sebe i decu. 

Saosećajući sa direktorom, koji je prošao kroz verbalno, psihičko i fizičko nasilje i koji se s pravom brine za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice, apelujemo da se zaštite svi radnici škole. Ne zaboravite, prosvetni radnici i deca su u istoj zgradi, u istim učionicama, u istom dvorištu. Napade na njih gledaju deca. I uče. 

Kolektiv Osnovne škole „Miroslav Antić“ u Nišu