Srećan jubilej poštovane kolege! "Narodne'' proslavile svoj rođendan

Već drugi broj imao je i drugo ime - ”Narodni list”. Svoje sadašnje ime “Narodne novine” su dobile 1. maja 1949. godine, a od 1. januara 1971. godine su dnevni list.

“Narodne” su bile i ostale svedočanstvo niške svakodnevice, nekada jednostavne, češće turbulentne. Posle rata su dominirale posleratne teme. Veliki podvizi i političko komešanje, razlaz sa crnom prošlošću i pravljenje kontura budućnosti. Iz dana u dan je sve manje bilo zabranjenih tema.

Prva velika posleratna nesreća dogodila se 1948. godine, kada je Niš bio poplavljen upravo kao veliki delovi Srbije tokom ove i prošle godine. Nišava se izlila i napravila ogromnu štetu. Pokidana je električna mreža, zapušena kanalizacija, kuće je voda uglavnom “sprala” sa lica zemlje. Tok Nišave kroz grad je uređen, a obala većim delom popločana, pa reka sada može da prihvati hiljadugodišnje vode.

Te 1948. rasčišćavalo se sa Inforbiroom, sukob naše i sovjetske vlasti prerastao je u svojevrsnu tragediju. Godine 1952. u julu Tito je prvi put boravio u Nišu i govorio je narodu kod Tvrđave. Prvu pesmu u “Narodnim” objavio je pesnik Branko Miljković – Vitez poezije, bilo je to za 1. maj 1953. godine.

I tako, išlo se kroz vreme, novinarski izraz je bio sve slobodniji.

“Radnički” je 1962. godine ušao u prvu ligu.

Od 1. januara 1971. godine “Narodne” su dnevni list. Itekako su imale šta da rade. Država i grad su krupnim koracima krenuli napred: formiran je univerzitet, kompletirana je mreža kulturnih institucija, privreda je doživljavala svoje zlatne godine. U Elektronskoj industriji je radilo preko 10.000 ljudi, u MIN-u nešto manje.

Od Titove smrti 1980. godine do danas kola idu nizbrdo, nekada brže, nekada malo sporije. A to je značilo i ratovi i raspad Jugoslavije i ubistvo premijera Đinđića i sportski uspesi i životni neuspesi, sve je to pažljivo beleženo u “Narodnim”. Sve ono što nigde nije moglo da se pročita, našlo se u “Narodnim novinama”.

U isto vreme, Redakcija lista je jačala: kroz novine su prolazili budući političari, direktori, privrednici, sportski radnici. Poneko se zadržao u njima i informisanjem stanovnika Niša učestvovao u kreiranju javnog mišljenja, makar dok je ono postojalo. “Narodne novine” su delovale i mnogo šire od izdavanja lista: pokrenule su akcije, poput afirmacije dečijeg pasništva, ustanovljena je nagrada “Stevan Sremac”, dodeljivane su nagrade na Filmskim susretima i Horskim svečanocima.

Ništa u gradu i okolini nije moglo da prođe a da tamo nisu bile “Narodne”.

Od oktobra 2006. godine “Narodne novine” su privatizovane. Ta ideja da se onemogući uticaj vlasti na koncept novina imao je smisla: demokratska osnova jedne zemlje mora da ima i demokratsku infrastrukturu. Ono što je izvesno za ovih pet godinae je da se radi o uspeloj privatizaciji jer je omogućen nesmetan rad dnevnog lista.

“Narodne” očekuje dalja borba za potpuno ukidanje tabu tema, za profesionalni pristup u korišćenju novih tehnologija. Imaju poseban zadatak da budu sasvim sa narodom. Da ostanu ono što su sada – novine kojima se veruje. Za sve to im je potrebna pomoć. Siromašna privreda nema mnogo mogućnosti da se reklamira, novine nemaju poslovne partnere.

Sve govori da je novinama budućnost zagarantovana. Pre svega u predpostavci da će se i narednih godina i decenija događati svašta,pa da će one morati da rade i prekovremeno. Bez informisanja nema života.

Povodom jubileja juče je u prostorijama ,,Narodnih'' priređen  svečani koktel koji je pratila sjajna atmosfera.