Studiranje po "Bolonji" ili ne?

Univerzitet u Nišu

Situacija u Zagrebu pokrenula je polemiku među protivnicima ovog sistema, ali se obrazovni autoriteti nisu konačno izjasnili o ukudanju ovog sistema studiranja na našim fakultetima.

Da podsetimo, Bolonjska dekleracija potpisana je 1990.godine od strane ministra nekoliko evropskih zemalja zaduženih za visoko obrazovanje, a u Srbiji njena primena počela je zvanično 2005. Godine.  I sada, posle skoro 10 godina, njeni efekti ali i sistem primene nisu definisani i ustaljeni na svim  Univerzitetima podjednako.

Te, imamo različite oblike njene primene, koje se razlikuju ne samo od fakulteta do fakulteta, nego i od departmana do departmana na jednom istom fakultetu, ali i ekstreme poput pojedinih profesora koji je, kako oni kažu ,, ne priznaju“.

Bolonja kao sistem za cilj ima jedan normalan i uravnotežen način studiranja. Izvorni oblik bolonjskog sistema fokusiran je na podsticanje  mobilnost studenata, nastavnog osoblja i istraživača unutar evropskog prostora visokog obrazovanja.

Šta to zapravo znači?

Mobilnost na koju Bolonjski sistem studiranja ,,insistira“ podrazumeva međuuniverzitetsku pokretljivost studenata ali i nastavnog osoblja, unutar zemlje ali i inostranstvu, bez obzira da li se radi o samo jednom semestru, akademskoj godini ili nastavku celokupnih studija, a sve u cinju stručnog usavršavanja, boravka u multikulturalnom okruženja, usvajanje evropskih  vrednosti i praktične primene stranog, najčešće engleskog jezika. Evropska unija u oblasti obrazovanja je za ideju imala mobilnost studenata, investiranu kroz programe mobilnosti kao što su Erasmus, Erasmus Mundus i sl.

Malo ko od studenata zna šta ovi programi predstavnjaju, a još je manji broj njih koji je aplicirao. Bolonja na ovim prostorima podrazumeva besomučno sakupnjanje bodova (ESBP-Evropski Sistem  Prenosa Bodova), obaveznu prisutnost na vežbama i predavanjima, i podrazumevanu izradu seminarskih radova. Ovo jeste struktura koju donosi Bolonjska dekleracija ali svakako ne predstavnja njen cilj.

Loša interpretacija jednog ovakvog kompleksnog sistema i njena još gora adaptacija i primena, dovela je do opšteg nezadovoljstva među studentima, unela pometnju u nastavni kadar, podstakla učestale polemike među zagovornicima ,,bolonjskog sistema obrazovanja“  i njenih protivnika i rezultirala obaveznim ,,jesenjim“ studentskim protestima.

Srbija je više puta ocenjivana za primenu Bolonjske dekleracije. Prva ocena 2005.godine bila je 2,2. Dve godine kasnije osenjena je sa 4,2. Ocenjivanje se vrši na osnovu izveštaja koji podnosi nacionalni savet za obrazovanje zemnje čiji se napredak ocenjuje. Izveštaj koji se podnosi sadrži informacije o tome šta je navedena zemnja ostvarila na sprovođenju ,,bolonjske dekleracije“. Prostije rečeno, boduju se  činjenica koje su navedeni u izveštaju, i tako sabrani poeni daju konačnu ocenu o napretku.

Selektivno unošenje činjenica, kriterijumi i objektivnost samih izveštaja su pod velikim znakom pitanja. Sami studenti su mahom nezadovonjni zbog neprilagođenog gradiva modelu ,,bolonjskog“ studiranja. Način bodovanja ispita je,takođe, problem, ukoliko je neki ispit potcenjen ili precenjen. Po pravilama ,,bolonjskog“ studiranja, upis i narednu godinu studija ne zavisi od broja ispita već od osvojenih bodova, te se može desiti da je neko položio manje ispita, a upisao narednu godinu studiranja, isto tako i da je neko ,,očistio“ više ispita koji nose manji broj ESBP poena i nije imao mogućnosti upisa naredne godine.

Ko je kriv za ovakvu neusaglašenost i lošu implementaciju ,,bolonjskog sistema“? Neki tvrde da je Ministarstvo prosvete, neki veruju da su to visokoškolske ustanove ali i sami profesori. Mnogi fakulteti ne žele da govore o rezultatima prolaznosti, drugi pak, odbijaju da dostave podatke o prolaznosti. Zbog svega ovoga gotovo da niko nema realan uvid u trenutno stanje. Nekog većeg napredka i boljitka neće biti dok se Bolonjska dekleracija ne primeni isto na svim univerzitetima, a do tada, bićemo svedoci još mnogih ,,reforma-reformi“.