U Leskovcu po nadimku najbrže dolaze do adrese

LESKOVAC - Leskovac je jedan od onih gradova gde se samo po imenu i prezimenu teško može pronaći traženu osobu, sem ako nemate "preciznu" adresu. Međutim, ako znate njegov nadimak onda je sve mnogo lakše.

Priča se kao anegdota da je još 1960. godine izvesni Milovan Popović iz Beograda, koji je hteo da se sretne sa drugom iz vojske Đorđem Stojanovićem, tražio ga je tri dana dok se za ručkom u jednoj leskovačkoj kafani nije setio da su tog njegovog najboljeg prijatelja zvali po jednom specijalitetu.

-Nije li ćevapče, nije li sprža, gulaš... a nije li, možda, simit..."

Ubrzo je problem rešen.

-A, pa to je "Đoka Simiče" - usledio je odgovor.

Za nepunih deset minuta dva druga iz vojske su bili zajedno u kafani, u srdačnom razgovoru.

Druga, takođe nimalo (ne)zanimljiva anegdota iz leskovačkog kraja zapisana je u - armiji. Starešina je više puta prozivao Dragana Stojanovića, a ovaj je ćutao kao zaliven. To je dosadilo njegovom zemljaku, koji je sa njim služio vojsku, pa mu odbrusi:

-"Zguljčo", javi se, tebe vikaju!

-Pa što ne kažu "Drage Zguljče", kad mene vikaju! - odgovori polušaljiivo Dragan Stojanović.

O Leskovčanima, njihovom govoru, ali i nadimcima, pisali su, između ostalih i prošle godine preminuli čuveni književnik Tomislav N. Cvetković, novinar Sava Dimitrijević i dramski pisac i slikar Nenad Kražić i mnogi drugi.

Događa se često da se ni veoma bliski rođaci ne poznaju - bar ne za druge - po imenu i prezimenu već samo po nadimku. Pribeležen je Opštinskom sudu gotovo neverovatan slučaj: sestrići nisu mogli da se sete imena svoga ujaka nego samo njegovog nadimka, a trebalo je, kažu, da naslede veliko imanje!

U poslednje vreme mlađi Leskovčani ponovo rado uzimaju nadimke svojih predaka. Tako su aktuelni nadimci: Glođosija, Taralija, Smejurija, Belegija, Simidžija, Paskurija, Bartužija, Kompanija, Saija, Dunija, Prangija, Đurlija, Kamakeja, Jogurđija, Rotalija, Dudulija i mnogi drugi.

Prepoznavanje ljudi po nadimcima u gradu na Veternici nije samo ovdašnji specijalitet. Toga ima i u Vlasotincu, Lebanu, Bojniku i drugim mestima juga Srbije. To je jednostavno tradicija koja se prenosi s kolena na koleno i tako će, smatraju etnolozi i antropolozi, biti i narednih decenija!