Život Kristofera Petrovića, jedinog srpskog Amiša

Kristofera je u Srbiju pre šest godina dovelo srpsko poreklo i porodično stablo u kojem je zapisano da je jedan od njegovih predaka, Denča Petrović, rođen u Donjoj Studeni kraj Niša.

Posle par godina provedenih u Srbiji dobio je srpski pasoš, a prilikom turističke posete Vrnjačkoj Banji upoznao je svoju sadašnju suprugu Jovanu.

U Mali Drenovac preselili su se igrom slučaja, jer su u tom selu pronašli imanje kakvo su priželjkivali.

"Porodična kuća Petrovića u Donjoj Studeni je odavno srušena tako da sam stanovao u iznajmljenom stanu u Niškoj Banji. Imam nešto zemlje u Studeni, ali je pogodna samo za vinograd, ne i za kukuruz i ovas koji nameravo da sadimo. Tražili smo da kupimo imanje na jugu Srbije, blizu Studene i Niša i našli ga u Drenovcu", rekao je Kristofer Petrović agenciji Beta.

Kristofer i Jovana od prošle godine uređuju imanje u Drenovcu koje zajedno sa kućom i dvorištem ima oko 20 hektara.

Završili su kuću koju su prethodni vlasnici započeli, očistili dvorište od šiblja i korova, srušili urušenu ogradu, ozidali štalu i nabavili dva konja. Uz pomoć bagera i radnika koje su angažovali u selu, uveliko rašćićavaju dvorište od ostataka stare kamene ograde. Namera im je da naprave novu ogradu, ali po ugledu na one koje su se nekada pravile oko srpskih kuća.

"Bio sam rešen da ostanem u Srbiji i pre nego što sam se oženio Jovanom. Život u Americi funkcioniše uvek isto, a ja sam želeo izazov i imam ga u Srbiji. Komšije su ljubazne ali skeptične, misle da neću uspeti u da napravim farmu ovaca i konja i da se bavim poljoprivredom. Vreme će pokazati da li ću uspeti ili ne", kazao je jedini srpski Amiš.

Petrović je rođen u baptističkoj porodici, a amiškoj zajednici je pristupio kada je imao 23 godine i u amiškim zajednicama u Indijani i Virdžiniji živeo je sedam godina.

Diplomirao je teologiju i istoriju i više godina radio je kao novinar za novine namenjene amiškoj zajednici. "Ljudi me pitaju da li sada sa suprugom i sinom živimo kao Amiši? Živimo slično. Živimo životom koji je negde između života Amiša, Amerikanaca i Srba. Nemamo mehanizaciju, kao što je nema ni većina Amiša, imamo dva radna konja, kao što ih imaju i Amiši. Imamo računar, a struju ćemo imati od solarnih panela. Pitaju me i da li sam Srbin, a ja ih pitam šta pod time podrazumevaju? Tvrdoglav sam kao Srbin, ali ne pijem rakiju, ne idem u crkvu i nemam slavu", izjavio je Petrović.

On je kazao da voli srpsku kuhinju, naročito salate, pasulj i punjene paprike, a ne voli to što ljudi ne poštuju tuđu privatnost i njegovoj supruzi i njemu stalno postavljaju pitanja koja se tiču njihovog privatnog života.

Jovana Petrović, nekada Cvetanović, navela je da su mnogi ljudi iz njenog okruženja bili iznenađeni kada im je saopštila da će će se udati za Kristofera, prvenstveno zbog toga što ga je pre toga poznavala samo pet nedelja.

"Nekada nismo potpuno sigurni u to šta treba da radimo, ali znamo da moramo da napravimo prvi korak i da krenemo. Nekada se ljudi znaju godinama, a opet nisu bliski. Imala sam predrasude, mislila sam da Amiši imaju dosadan život jer nemaju radio, televizor. Zapravo oni imaju vrlo interesantan život, a naš život je dosadan", izjavila je Jovana Petrović.

Ona je rekla da je Kristofera upoznala u baptističkoj crkvi i to zato jer je njemu bilo potrebno društvo nekoga ko solidno govori engleski.

"Predložio je da odemo na ručak i pristala sam, ali pod uslovom da sa nama pođe i moj otac pošto nisam želela da izađem sa nepoznatim čovekom. Pre izlaska sam mislila sam 'ok, proći će i taj dan', međutim i nakon toga smo nastavili da se dopisujemo i viđamo. Ispostavilo da od njega stalno mogu da čujem nešto novo, interesantno. Moj otac je u potpunosti podržao moju odluku da se udam za Kristofera, kao što je podržavao i sve što sam do sada radila", rekla je Petrović.

Kako je kazala, proteklih meseci se već privikla na život u Malom Drenovcu, mada je pre toga živela u centru Vrnjačke Banje i predavala muzičko u osnovnoj školi u Vrnjačkoj Banji jer je završila Muzičku akademiju.

"Taj posao više neću da radim. Ukoliko mi se ukaže prilika davaću deci na selu časove klavira, ali i bez toga imam dosta obaveza u kući i oko bebe. U školi sam imala priliku da vidim puno dece koja se nisu lepo ponašala. Verujem da je to zbog toga što su majke prestale da budu majke, već poslovne žene. Ne brinu o tome kako će nihova deca da se ponašaju već o tome da li mogu da im priušte nove patike. Ostavljaju decu babama i dedama da ih čuvaju, a oni žele da budu mirni i sve im dozvoljavaju, a tu nema discipline", kazala je Petrović.

Prema njenim rečima, Mali Drenovac je dobro mesto za život, a osim njih, tu je još nekoliko mladih bračnih parova sa malom decom.

Nedostaje, dodala je, autobuska linija tokom cele godine, jer sada autobus saobraća jedino tokom školske godine kako bi dva deteta iz sela mogla da otputuju do škole.

Prvi komšija Petrovića, Slavoljub Đurđević rekao je agenciji Beta da meštani Malog Drenovca u početku nisu znali da je napuštenu kuću i imanje u tom selu kupio srpski Amiš.

"Bilo nam je drago što je neko došao u selo, jer ljudi odavde samo odlaze. Posle smo od nekoga čuli da je muškarac Amiš, ali nam to ništa ne znači. Oni su se odlično uklopili, javljaju se svima, kažu ljubazno: 'Dobar dan komšija'. Mi smo ih odlično prihvatili, kao domaće", kazao je Petrović.

Amiši su miroljubiva, konzervativna hrišćanska grupa koja ne koristi dostignuća moderne tehnologije poput električne energije i automobila. Procenjuje se da u SAD živi oko 300.000 Amiša.

Aleksinac.Net, Beta