Intervju: Psihijatar Viktor Šubajev

Prema vašim podacima koliko je u Srbiji zavisnika od droge ?
-Letos je agencija BETA objavila: «U Srbiji, prema najstrožim procenama, ima oko 150.000 zavisnika od droge, uključujući i oko 24.000 heroinskih narkomana, rekao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović.»

*Koliko su bolesti zavisnosti prisutne u gradovima na Jugu Srbije ?
-Na primer, u Nišu na osnovu policijskih podataka ima 1.000 narkomana. Međutim, moramo biti svesni činjenice da realna cifra ne podrazumeva neregistrovane, niti osobe koje ne traže medicinsku pomoc i za koje često ni porodice ne znaju da njihovi članovi konzumiraju psihoaktivne supstance. Stoga je cifra mnogo veća.

*Šta mlade najčešće ''Navodi'' da koriste drogu ?
-Najčešće su to sledeći razlozi:

1. U većini zemalja u svetu se formirala mladalačka moda cool lifestyle-a, koja obavezno podrazumeva alkohol i narkotike. Danas su trendovi takvi: ostati trezan i čist u 16-17 godini je čak “sramota”, isto kao i čuvati nevinost. Programiranje na ovakav “način zivota” počinje neprimetno, kada 3-godišnjem detetu roditelji kupuju kapu sa crtežom lista kanabisa. Sve se zavrsava time što na punoletstvo drugari poklanjaju dozu heroina.

2. Infantilnost savremene civilizacije, vaspitanje nesamostalnih, neambicioznih, neispunjenih mladih ljudi. Mladost zahteva heroizam. U nedostatku realnih podviga I dostignuća, primenjuje se veštačka inspiracija - heroin.

3. Emocionalni i razni drugi psihički problem dovode neke ljudi ne lekaru ili psihologu, već dileru. Tamo oni nalaze “lek za sve probleme” i tek kasnije uviđaju da rizikuju izgubiti svoju ličnost, a često i život.

*Koliko godina ima najmlađi registrovani zavisnik od droga u Srbiji ?
- 9 godina.

*Na koji način sprečiti decu i mlade da nikada ne zakorače u svet psihoaktivnih supstanci ?
-Droga je jača od psiholoških osobina ličnosti. Kada se počinje sa konzumiranjem istih, čovek nije sposoban da kontroliše svoju sudbinu. Droga se čak ne sme ni probati ! Treba vaspitavati decu u strahu od droge, ona treba da bude tabu. Treba otvoreno govoriti deci da je ta bolest opasnija od sizofrenije, opasnija od raka, da se od nje može umreti iznenada, u svakom trenutku.


*Mislite li da se Država dovoljno zalaže u borbi protiv narkomanije ?
- Država radi veoma mnogo, ali uspeh ne zavisi od nje. Uspeh zavisi od svakodnevnog ponašanja ljudi – od mene, od Vas. Zavisi od toga koliko smo mi trezveni, zdravi, netrpeljivi prema svim oblicima hemijskog samoubistva, koliko smo ispunjeni pozitivnim idejama, vrednostima, interesovanjima i radom. Kakv primre dajemo nezrelim dušama, kako bismo oslabili uticaj narkodilerskoj ideologiji.

*Kako izgleda lečenje jednog heronskog zavisnika ?
-Zavisnost je istovremeno psihička i somatska bolest. Lečenje se planira strogo individualno za svakog pacijenta ponaosob, na osnovu rezultata detaljne dijagnostike. Ukoliko ne govorimo samo o smanjenju štete, već o lečenju heroinske zavisnosti, organizam se moram bezbedno i bezbolno očistiti od narkotika, bez apstinencijalne krize se mora eliminisati fizički segment zavisnosti. Zatim se sprovodi intenzivno farmakološko, socijalno-terapeutsko i informaciono lečenje psihičke zavisnosti.

U takvo lečenje spada: redukcija opsesivne žudnje za drogom, normalizacija noćnog sna, apetita, rapsoloženja, ponašanja itd. Posle toga nastupa dugotrajan program domaće, održavajuće terapije neadiktivnim lekovima, zaštitom od recidiva pomoću opijatskih blokatora, ličnosna rehabilitacija, edukativno-profesionalni razvoj. Naravno, istovremeno sa tim programima ide lečenje psiho-somatskih oboljenja koji su otkriveni kod pacijenta.

*Koliko je osba pod dejstvom narkotika opasna i po okolinu ?
- Opasnost je prisutna i pod uticajem narkotika,  narocito, bez njih, kada je čovek “u krizi”. Dovoljno je reći da narkoman često širi virus hepaitisa C i AIDS-a, povlači za sobom u proseku 4 nove osobe, ekonomski uništava svoju porodicu, postaje uzorčnik saobraćajnih nesreća, uvećava značajno kriminal u društvu. Povremeno postaje agresivan, nemilosrdan i opasan po okolinu.

*U bolesti zavisnosti spada i Alkoholizam,kakva je situacija u Srbiji povodom tog problema ?
-Situacija nije toliko tragična kao kod nas u Rusiji. Međutim, u Srbiji ima jako mnogo latentog alkoholizma, kada ni zavisnik, ni okolina nisu svesni toga da ta osoba odavno nije zdrava. Specijalni upitnici, dijagnostički testovi omogućavaju da se odredi faza alkoholizma i moguće metode lečenja.

*Ima li kod nas osba koje su zavisne od Interneta i da su se zbog toga obraćale za pomoć ?
-Tehnološki, informacioni, intelektualni razvoj dovodi savremeni svet u premšestanje emocionalnog života iz socijalne u virtualnu sferu. To znači da su ljudi sve manje potrebni jedni drugima i sve su više spremni da reaguju na nepoznatog, neviidljivog, a ponekad izmišljenog čoveka ili situaciju. Kao npr. u kompjuterskim igricama ili socijalnim mrežama. Sve više ima zavisnih od interneta. Za sada malo njih traži pomoć zato sto većina nije svesna svoje zavisnosti. Pa i posledice nisu tako primetne i opasne, kao kod psihoaktivnih supstanci. Naravno, treba razlikovati bolest kompjuterske zavinsosti od pofesionalnog razvoja, uspeha u karijeri kod talentovanih ljudi, koji su produktivni u oblasti informacione tehnologije.