Aleksinački mešoviti hor "Šumatovac" prepun utisaka sa Mokranjčevih dana

Uprkos teškoćama, festival je internacionalni, jer Mokranjčeva muzika prelazi sve granice. Odlikuje ga mnogo pozitivne energije i atmosfere, toplina Negotina koji je odnegovao svoju publiku da voli klasičnu muziku i horove, i ispuni salu do poslednjeg mesta, uprkos skupim ulaznicama.

Više od 800 učesnika iz zemlje i inostranstva, deset horova, hor RTS, vrhunski instrumentalisti i ansambli, muzikolozi, kompozitori, muzički kritičari, obeležili su ovaj festival, Mokranjcu u čast. Priređen je bogat i raznovrstan program, sa više festivalskih događaja.

Najinteresantniji deo, kruna festivala, je tradicionalno natpevavanje horova. Učestvovalo je 6 horova, jer se, kako je rekla selektor, Sonja Marinković, išlo na kvalitet, a ne na broj. Bio je izazov pripremiti program, koji je dovoljno raznovrstan da pokaže spremnost ansambla, a opet, potrebno izabrati ono što horu najbolje leži. Ove godine, pored horova iz Srbije, učestvovali su i horovi iz Turske i Hrvatske.

Hor Šumatovac, kojim je dirigovao Dimitrije Golubović, je, po rečima organizatora, imao najširi programski luk. Od anonimne himne Bogorodici iz 16. veka, preko Psalma 150, kompozitora iz Brazila, čak dve Mokranjčeve kompozicije, zahtevnog Kozara i Druge rukoveti, slovenačke narodne, do modernog hita Mamma mia, u kojoj je hor pratila na klaviru Ivana Babović, nastavnica "OMŠ Vladimir Đorđević" iz Aleksinca.

Za najbolji hor proglašen je, očekivano, Polifoni hor Ankara, iz Turske, koji je iskoristio priliku i pozvao sve prisutne horove da iduće godine dođu na horski festival koji oni organizuju u Ankari.

Hor pobednik osvojio je Statuetu Stevana Mokranjca, dok smo mi dobili zlatnu plaketu i diplomu za učešće. Ovo je naša druga po redu, i veoma smo zadovoljni svojim nastupom na ovom, pored horskih svečanosti, najznačajnijem horskom festivalu.

Bilo je divno iskustvo podeliti scenu sa odličnim horovima iz zemlje i inostranstva, od kojih se može mnogo naučiti.

Nisu svi horovi u trci za najbolji hor. Nekada je horovima iz malog mesta jednostavno čast da nastupe na toj sceni, u gradu našeg najvećeg kompozitora, svetskog ranga, i predstaviti svoj grad na najbolji mogući način - kažu iz Šumatovca.

Treba podstaći male sredine, u kojima nema srednje muzičke škole, u kojima dirigent treba da spremi pevače koji su potpuni amateri, nemaju završene muzičke akademije, najčešće nemaju ni osnovnu muzičku pismenost, već dolaze iz potpuno drugih struka.

Lakše je u milionskim gradovima, sa razvijenim muzičkim životom i kulturom, naći dovoljan broj onih koji žele i mogu savršeno da pevaju horsku muziku. Napraviti dobar hor u malom mestu, sa juga, u kome vlada sasvim drugačiji mentalitet, muzički ukus, gde nema mnogo podrške i razumevanja za horsko pevanje, je ravan čudu.

Učesnici "Natpevavanja", održali su još jedan koncert, pred brojnom publikom na gradskom trgu u Negotinu, u programu "Klasika u 11".

- Publika je sa odušeljenjem ispratila sve nastupe. Naše izvođenje posebno je ostavilo utisak na kolege pevače i dirigente drugih horova. Tražili su note, i zahvalili na posebnom doživljaju etno kompozicije, u aranžmanu Dušana Pokrajčića. Interesantno je da je on sutradan nastupio na festivalu, dirigujući Policijskim orkestrom MUP Republike Srpske.

U ostalom delu festivala obeleženi su i mnogi jubileji, a između ostalih, ove godine je 140 godina od prvih Mokranjčevih rukoveti. U završnom delu nastupa naš jedini profesionalni ansambl, Hor RTS, pod upravom maestra Bojana Suđića.

- Bilo bi veoma korisno za nas, da smo bili u mogućnosti da to slušamo, pogotovo što smo ranije imali neku vrstu saradnje, i priliku da nam on i diriguje. Međutim, nemamo finansijske mogućnosti za to. Naš kratak boravak na festivalu finansirao je grad Negotin.

Prošetali smo kroz grad, fotografisali se na trgu Stevan Mokranjac, i nekoliko zanimljivih mesta, i krenuli natrag, sa najlepšim utiscima, zadovoljni jer smo još jednom osetili atmosferu jednog od najznačajnijih i najstarijih Festivala u zemlji.