Izložba slika Vladimira Jankovića, Bratislava Bašića i Miroslava Živkovića

Izložba je organizovana u čast odlaska u penziju dugogodišnjeg profesora slkarstva, profesora Vladimira Jankovića.

Profesor Janković pripada grupi najpoznatijih savremenih srpskih slikara, u svetu likovne kritike poznat kao majstor pejzaža.

Samostalno je izlagao u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Dimitrovgradu, Čačku, Pirotu, Kragujevcu, Aleksincu, Pirotu, Soko Banji, a kolektivno na preko dve stotine izložbi u zemlji i svetu. Učestvovao je u radu pedesetak likovnih kolonija. Dobitnik je 2. nagrade na IX izložbi crteža „Beograd 87“ 1987. godine i nagrade za slikarstvo „Pivo Karamatijević“ u Pljevlji 1991. godine.

Čuveni likovni kritičar Nikola Kusovac je možda i najbolje predstavio profesora Jankovića sledećima rečima:

"Zrela slikarska ličnost, likovni pedagog, grafičar i slikar Vladimir Janković, izgradio je pristup slici koji počiva na besprekornom poznavanju osnovnih zakona umetnosti, tačnoj, sigurnoj i gipkoj armaturi crteža, skladnim bojenim odnosima, pikturalnoj sočnosti, ubedljivoj materijalizaciji, uravnoteženoj kompoziciji i, gotovo, opredmećenoj emotivnoj zasićenosti, kakvim u tekućem srpskom likovnom stvaralaštvu jedva da ima premca”.

Mr Vladimir Janković je rođen 1952 u Aleksincu, diplomirao 1978. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku, a 1981. zabršio postdiplomske studije na istom fakultetu. Od 1980. član je ULUS-a i ULUPUDS-a. Bio je vanredni profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu.

Do sada je izlagao na 32 samostalne izložbe, od kojih su najznačajnije: 1995. Beograd, Galerija Međunarodnog PRESS/centra TANJUG-a; 1996. Novi Sad, Kulturni centar - Mali likovni salon; 1996.g. Beograd, Galerija ULUS-a; 2006. Beograd, Galerija Singidunum; 2007. Kragujevac, Moderna galerija Narodnog muzeja; 2010. Niš, Galerija Srbija. Učestvovao na preko 200 kolektivnih izložbi, od kojih su najznačajnije: Beograd, Novi Sad, Niš, Podgorica, Kragujevac, Priština, Kumanovo, Zagorje ob Savi, Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Sofija, Toledo, Tel Aviv, Berlin, Morelia Mičoakan, Estado de Meksiko, Meksiko Siti, Njujork, Vašington. Učesnik u radu 50-ak likovnih kolonija. Radio na više pozorišnih scenografija. Nagrade: 1987. Beograd IX izložba crteža Beograd 87 2. nagrada; 1991. Pljevlja, Nagrada za slikarstvo Pivo Karamatijević.

U predgovoru za jednu od izložbi sociolog Ratko Božović je ovako opisao slikarstvo profesora Jankovića:

"On je u prirodi otkrio uzajamnost dramskih i lirskih elemenata, ali i u sopstvenoj prirodi prepoznao rafinirana čula i snagu nadahnuća u odnosu na prirodu kao okvir postojanja. To je bilo dovoljno za ostvarivanje njegove umetničke vizije i likovne kreacije. O vrednostima umetnikovog pregnuća najrečitije govore njegova skladna dela, koja ostaju najbliža lepoti prirode i čudesima fantastike. Jankoviću nije ni neophodno da se potpisuje ispod svojih slika jer je kao umetnik prepoznatljiv i samosvojan. Njegovo majstorstvo došlo je do izražaja u svim elementima slike. Ono što zaista imponuje to je činjenica da je ovaj slikar svoj umetnički vrt uredio artistički besprekorno i kristalno jasno. To je i mogao učiniti jer nije prihvatao nikakve umetničke hirove modernih vremena i efemerne umetničke eksperimente, već je dosledno sledio imperative svog stvaralačkog bića i osobenosti svoje poetike."

Jedan od onih slikara koji najbolje i najduže poznaju profesora Jankovića, je sigurno profesor Đuro Radonjić, koji je jedna od najvažnijih ličnosti koja je mladom Jankoviću davnih sedamdesetih godina ukazivala na mnoge tajne ulaska u svet slikarstva.

U njihovom druženju od perioda najranije mladosti profesora Jankovića, datira i deo koji ovde predstavljamo, uzet iz besede koju je profesor Radonjić održao na otvaranju izložbe Vladimira Jankovića u Nišu 2007. godine. Radonjić kaže:

"Neće, nadam se, zvučati neskromno ako kažem da sam imao zadovoljstvo da pratim dugu liniju razvoja ovog slikara. Na samom početku, kada se prepoznaje ljubav prema slikarstvu, Vladimir je ispoljio i svojstva koja ga karakterišu kao marljivog, upornog, studioznog, promišljenog ali i emotivnog stvaraoca. Za vreme studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu ogledao se u crtežu velikog formata koje karakteriše studioznost i dosledan pristup temi (mrtva priroda, portret, figura, akt). Ostvario je i mnogobrojne crteže manjeg formata koji imaju formu intimne ispovesti, realizovani uglavnom tušem i perom. Takav studiozan pristup imao je i prema slikarskom zanatu koji se u ono vreme temeljno izučavao. Može se reći da u njegovim mrtvim prirodama, aktovima i portretima živi duh Beogradske slikarske škole, obogaćen njegovim ličnim koloritom."

Slike Vladimira Jankovića možete pogledati na njegovom zvaničnom sajtu
http://www.vladimir-jankovic.com/

Aleksinačke vesti