Zbog vraćanja kazaljki više infarkta, manje saobraćajki, više para...

Tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona, Vilet je u leto 1905. godine primetio kako je sunce odavno izašlo, a veliki broj ljudi još spava. Znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine i da u letnjim mesecima, obdanica počinje ranije, Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog „britanskog letnjeg vremena“. Međutim, nastradavši u epidemiji gripa, Vilet nije dočekao da ukazno vreme bude ozakonjeno. No, njegov predlog je prihvatila Nemačka i 1916. prva zakonski uvela letnje računanje vremena, podstaknuta ratnom potrebom za uštedama uglja. Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske nacije i SAD.

Promena vremena može biti i opasna po život. Prema izveštaju Ruske akademije medicinskih nauka, prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena povećava broj srčanih udara za 1,5 puta, učestalost samoubistava za 66 odsto, a broj poziva hitnoj pomoći je znatno uvećan. Kao i u celom svetu, zbog promene vremena ruski energetski sektor godišnje štedi oko tri kilovat-sati električne energije po stanovniku, ali da zbog stresa to zapravo uvećava ekonomske gubitke.

Ušteda milijardu dolara godišnje

- Sa druge strane, neke analize u SAD pokazuju da se pomeranjem časovnika štedi između 500 miliona i milijardu dolara godišnje - kaže Bubnjević.
Srbija bi, kada bi samostalno, mimo Evropske unije, ukinula ukazano računanje vremena, imala više štete, ekonomske naročito, zbog niza grešaka koje bi se događale zbog razlike u vremenu.
Kako Bubnjević kaže, uz više dnevnog svetla, istraživanja su pokazala da trgovački lanci i ugostitelji ostvaruju bolji promet, dok istovremeno raste broj sportskih aktivnosti i turističke organizacije beleže dodatan prihod. Zanimljivo je i da se broj saobraćajnih nesreća smanjuje za oko jedan odsto.

Uz to, manje energije se troši na osvetljenje i grejanje, čime se tokom dužeg perioda, a prema istraživanju američkog ministarstva energije, postižu energetske uštede između 0,5 i 1 odsto. U našoj zemlji, letnje računanje vremena uvedeno je 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre sedam godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Nakon što su poslednjeg vikenda u martu časovnici u većini zemalja pomereni za sat vremena unapred i prešlo se na takozvano ukazno, odnosno letnje računanje vremena, obdanica se prividno produžava.
U većem delu razvijenog sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima, kad sunce prirodno izlazi kasnije, dnevna svetlost duže zadrži.

Zimsko vreme je astronomsko

- Cela ideja o uvođenju ukaznog vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko osam sati, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan znatno duži, izlazi pre pet, a zalazi posle 21 sat - kaže Bubnjević. - Budući da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko sedam sati, sredinom leta se tako „gubi“ skoro dva sata dnevnog svetla.

Zimsko računanje vremana, zapravo je, pravo - astronomsko, računanje vremana. Po njemu, sunce je u zenitu na najvišoj tački na nebu u 12 sati. Letnje je odluka država, sa konkretnim ciljem. Međutim, sve više se čuje mišljenje da te promene dva puta godišnje loše utiču na ljude, izazivaju stres, umor, depresiju. Ipak, ne postoji nijedna studija u zapadnom svetu koja to i dokazuje.