Danas je Sretenje Gospodnje – susret Boga i čoveka, zime i leta

Poreklo praznika

Prema Svetom pismu, četrdesetog dana po Rođenju Hristovom, Presveta Deva Marija donela je svog božanskog Sina u jerusalimski hram kako bi Ga, po Zakonu, posvetila Bogu i time izvršila obred očišćenja. Iako za tim nije bilo stvarne potrebe, Hristos, kao Zakonodavac, nije želeo da se ogreši o Zakon koji je dat preko proroka Mojseja.

U to vreme u hramu je službu vršio prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Preteče, koji je Devu Mariju uveo na mesto namenjeno devojkama. Tom prilikom u hramu su se pojavili pravedni starac Simeon i Ana, kći Fanuilova.

Starac Simeon uzeo je na ruke Mesiju i izgovorio reči:
„Sad otpuštaš u miru slugu svojega, Gospode… jer oči moje videše spasenje tvoje“ (Lk 2, 29–32).
On je proročki najavio Hristovu ulogu u spasenju sveta, dok je Ana, koja je život provela u postu i molitvi, takođe prepoznala Mesiju i objavila Njegov dolazak žiteljima Jerusalima.

Fariseji, nezadovoljni postupkom Zaharije, o tome su izvestili cara Iroda, koji je, strahujući za svoj presto, naredio ubistvo novorođenog Hrista. Međutim, Sveta porodica je, po uputstvu anđela, već bila napustila grad i uputila se u Egipat.

Praznik Sretenja obeležava se od najranijih hrišćanskih vremena, a svečano praznovanje ustanovljeno je 544. godine, za vreme cara Justinijana.

Narodna verovanja

U srpskoj narodnoj tradiciji veruje se da se na Sretenje „sreću“ zima i leto. Ako tog dana osvane sunčano vreme, a medved se, uplašen sopstvene senke, vrati u zimski san, smatra se da će zima potrajati još šest nedelja.

Običaj je i da se na Sretenje pale sveće, jer se veruje da njihov plamen štiti dom od groma, nesreće i zla, ali i da ima posebnu blagotvornu moć.

Jedno od najzanimljivijih verovanja odnosi se na mlade devojke – veruje se da će im budući mladoženja biti nalik osobi koju tog jutra prvu sretnu, i po izgledu i po karakteru.