Gašić osvanuo na fresci: Bivši ministar i njegov brat Boban rame uz rame sa svecem

Likovi bivšeg ministra i njegovog brata Bobana nalaze se, kako je i običaj kada je reč o ktitorima hrama, odmah pored lika sveca kojem je crkva posvećena. U ovom slučaju to je Sveti Jovan Krstitelj.

Izgradnja hrama počela je krajem marta 2015. godine.

Crkveni kompleks na Bagdali zauzima površinu od dva hektara. Pre četiri godine izgrađena je kopija Njegoševe kapele koju je sa 50.000 evra finansirao Ljubomir Ćurčić, biznismen iz Rusije, ali je ona bila suviše mala da bi se u njoj služila liturgija.

Kako je svojveremno protojerej stavrofor Dragi Veškovac objanio za “Blic”, za to je bila potrebna crkva oko ko 80 kvadrata. Porodica Gašić se ponudila da bude priložnik crkve, a u ime porodice Eparhiji kruševačkoj obratio se ministar Gašić. Porodica Gašić je pronašla izvođača radova i ona se obavezala da ga isplati.

Radove na crkvi na Bagdali izvodilo je preduzeće „Vlasinac Igda“ koje je već sagradilo desetak crkava u Kruševcu i okolini. Prethodne crkve koje su gradili u Glodoberu i Šašilovcu koštale su, kako je govorio vlasnik ove firme Miomir Božilović, oko 15.000 evra. Obe crkve su, inače, veće od ove na Bagdali.

Približavanje bazi

Crkva, inače, nema pravo da odbije onoga ko želi da bude ktitor, bez obzira na to o kome je reč. Iza ktitorstva mogu da stoje razni motivi, od iskrenog ubeđenja, da se pomogne i učini dobro delo, ali je moguće da neko na taj način samo želi da ovekoveči svoje ime.

Religiolog Miroslav Keveždi slaže se da motivi za izgradnju crkve mogu da budu različiti. On ukazuje, međutim, na činjenicu da je, prema popisu, čak 90 odsto stanovništva Srbije religiozno.

- Crkva je sveprisutna u našem društvu. Za političara je ovo dobar način da se približi svojoj bazi - ocenjuje Keveždi za "Blic".

Neko, prema njegovim rečima, izgradnjom crkve zaista želi da doprinese razvoju duhovnog života zajednice, ali ima i onih koji zidaju "pokajnice", sa željom da na neki način okaju grehe i "da uravnoteže nivo pravde u svetu".

Jedan od motiva može da bude, kako kaže, i sujeta, odnosno da se "za života pokaže veličina". Ktitor, naime, time želi sebi da obezbedi mesto ne samo na nebu, nego i na zemlji.

Večito je pitanje i da li crkva treba baš od svakoga da uzme pare. Keveždi kaže da crkva svakom slučaju pristupa tako da veruje da se pare daju u dobroj nameri.

Sekularna država

Kada su političari ktitori, međutim, Keveždi ocenjuje da se tu može postaviti pitanje odvojenosti crkve od države.

- To je pitanje aktuelnije ako je ktitor političar koji je na visokoj državnoj funkciji. Tu se onda postavlja pitanje koliko je država sekularna i koliko su crkva i država odvojene - ističe Keveždi.

On se slaže i sa time da pare ne mogu da okaju sve grehe, ukoliko je već toi nekome motiv da podigne hram.

- Greh je složen fenomen, ali ja sam za to da važi ono “Bogu božije, caru carevo”. Dakle, ako je neki greh koji je počinjen svetovne prirode, red je da se to razreši i pred svetovnim sudom, a ne u crkvi - dodaje Keveždi.

Gašić je, inače, još 2012. godine, dok je bio gradonačelnik Kruševca, najavio da će finansirati izgradnju crkve na Bagdali.

- I dok sam bio biznismen, i gradonačelnik, a i danas kao ministar pomagao sam i socijalno ugrožene grupe stanovništva i crkvu. To ću i nastaviti da radim i ubuduće. Posvećen sam ideji da treba pomagati na sve načine kako bi ljudi živeli bolje - rekao je Gašić ranije za “Blic”.