Kerković: "Rijaliti i dekadencija političkog života"

Saopštenje prenosimo u celosti..

Izjava članice niškog odbora Socijalističke partije Srbije, u kojoj traži da svaka kritika politike, lika i dela predsednika Republike Aleksandra Vučića treba da bude kriminalizovana i sankcionisana zatvorskom kaznom, iako sadržajno besmislena, a time potpuno nebitna, jeste važna jer je primer političkog „idiotizma“ u kontinuiranom i osmišljenom procesu „kretenizacije“ Srbije. I ova je izjava, kao i ona nedavna, izrečena u Narodnoj skupštini kojom narodna poslanica SNS-a traži za Aleksandra Vučića status doživotnog predsednika Srbije, jasni su simptomi poslednje faze u dekadenciji odlazećeg korumpiranog i kriminalizovanog sistema vlasti. Idolopoklonstvo Vođi vladajuće partije, stvaranje iluzije o njegovoj bezgrešnosti i kult ličnosti su dobro poznate metode političkog poltronstva u trci za što bolje mesto na nekoj budućoj izbornog listi, koje u ovakvom izbornom sistemu ne zavisi od kvaliteta kandidata i njegove popularnosti na lokalu, već samo od volje nosioca izborne liste. Pored toga, ova druga izjava ima i funkciju obesmižavanja uloge Parlamenta kao najviše grane vlasti u Srbiji. Na ovaj se način, u vremenu post-istine i u odsustvu bilo kakvog osećaja stida, stvarala i stvara i dalje aktuelna politička „rijaliti“ kvazi-elita koja se i u medijskim i u skupštinskim nastupima takmiči isključivo u broju ulizičkih pohvala Vođi, nesuvislim odgovorima na argumentovanu kritiku i veličinom uvreda i izgovorenih laži o političkim protivnicima.

Ova poslednja izjava, a koju su mediji promovisali u „top“ temu, a autorku u „nišku političarku“, nije samo primer „rijalitizacije“ političkog života, već je i velika sramota za Niš i Jug Srbije. Niš i Nišlije dobro pamte još jednu politički „idiotsku“ inicijativu sličnu ovoj, koja je potekla takođe iz Niša, devedesetih godina od strane političkog kolege „niške političarke“, u poslednjim danima vladavine režima SPS-a - inicijativa za kandidaturu tadašnjeg predsednika Republike Slobodanu Miloševiću za Nobelovu nagradu za mir. Oba autora - potekla u krilu partije čiji je jedini poznati modus vivendi opstanak i saučešće u vlasti - su upravo od svih prethodnih vlasti pregaženi Niš , koristili kao poligon za svoju narcisoidnu političku ambiciju i za političko udvorištvo. Zbog toga je ova izjava političko sramoćenje devastiranog Niša.

Sramota je i za medije, kako one plaćene milionima evra novca osiromašenih Nišlija ali i za one tzv. nezavisne medije, da svoju pažnju usmeravaju na nebuloze, i da ovakvim „silikonsko-rijaliti„ izjavama daju prednost nad uzrocima propadanja Juga Srbije i njegovih građana, prednost nad depopulacijom Juga Srbije, nad nepostojanjem mesta za mlade u klijentelističkom režimu SNS-a, kao i nad radom narodnih poslanika iz Niša u srpskom Parlamentu.

I ova izjava i sve oko nje je pogređno . Jedino je njen cilj duboko osmišljen. Pored impulsa političkoj karijeri autorke, njen cilj je da se ovakvom „kretenizacijom“ zarobljenog javnog prostora sakrije Istina. A Istina je da građani Niša jedva preživljavaju, da su cene hrane i tropškova porasle više od 50% , da u Nišu 30 hiljada ljudi živi bez struje , da su komunalna preduzeća na izdisaju zbog kontinuirane pljačke i nesposobnosti SNS kadrova, da vlast ni u budžetu za Niš ne planira nijedan značajan projekat, da će ljudi i dalje ginuti na pruzi u centru Grada, da se Srspka lista najpre povukla a posle nedelju dana ponovo ušla u institucije lažne države Kosovo, da je nakon popisa Šiptara za 50 hiljada više u samo tri opštine Juga Srbije , a da je u četiri grada na Jugu Srbije 40 hiljada ljudi manje.

Zbog svega nabrojanog, davati popularnost ovakvim izjavama je sramota i za Srbiju i za Niš, sramota je i za medije , sramota je i za Nišlije ali i za sve aktere političkog života.