Vrbica u Nišu

Vrbica je dečiji praznik, Saborna crkava u Nišu

Veselo, uz smeh mnogobrojne dece koja su nosila venčiće od poljskog cveća na glavi i zvončiće oko vrata - ovako je izgledala porta Sabornog hrama oko podne na Lazarevu subotu ili Vrbicu. Mnogobrojni vernici strpljivo su čekali u redu, kako bi u hramu zapalili sveće, a ispred crkve su se roditelji sa decom slikali, družili, uživali na aprilskom suncu.

Bilo je tu i neizbežnih jagnjića, koji simbolizuju samog Isusa Hrista, i nevino stradanje. Poslednjih godina naročito je postalo uobičajeno da se u dvorište Saborne crkve dovode jaganjci, kako bi se mališani slikali sa njima na ovaj praznik

Iako je od davnina bio običaj da sami vernici pletu venčiće, to se, naročito u većim gradovima, izgubilo. Venčići su se u Nišu prodavali u parkovima, većim gradskim trgovima i najviše ispred crkve, po ceni od 50 do 100 dinara.

Vrbica je praznik koji se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta, a posvećen je sećanju na vaskrsenje Lazara i ulazak Hrista u Jerusalim, kada su ga dočekala deca. Zato se ovaj praznik zove još i Lazareva subota, i smatra se radosnim, dečijim praznikom. U pravoslavne hramove se na Lazarevu subotu unose vrbove grane koje se blagosiljaju, a potom podele narodu i deci.

Simbolizuju palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Isusa na ulasku u Jerusalim. Sa grančicama u rukama, i venčićima na glavi, deca sa roditeljima i sveštenicima, kreću se oko hrama, uz pevanje tropara Lazareve subote. Zvončići na trobojci simbolizuju pobedu nad smrti, jer je tog dana Isus oživeo Lazara. Grančice vrbe dobijene u crkvi, nose se kući i stavljaju pored ikone i kandila. postoji verovanje u narodu da one mogu da oteraju bolest i zlo.

Sa Lazarevom subotom počinju veliki Uskršnji praznici. U nedelju, dan nakon Vrbice, obeležavaju se Cveti, uvek nedelju dana pre Uskrsa.