Стари рецепти: Старински (влашки) качамак

Качамак се припрема од белог кукурузног брашна од старог сељачког тврдог кукуруза, млевеног у воденици поточари које је слађе и укусније од оног које се самеље на млину чекићару.

Некада се кувало у бакрачу тучаном и од бакра, а може и у дубљој шерпи у коју се сипа два литра воде и пусти да добро проври. Затим се сипа брашно и меша дрвеном варјачом (заправо дрвеном палицом) ,,качамилом’’ око 30 минута. Када се качамак добро укува и добије чврстину, остави се на умереној ватри да се сам још мало укрчка, (да дише).

Када се одвоји од шерпе истресе се на дрвени лопар (округла даска са дршком направљен од букве).

Качамак се сече у комаде концем или дрвеним ножем. Једе се уз овчији или крављи сир, меша се са млеком… па се остави на шпорету да се лепо изједначи и направи корица од кајмака. 

Качамак добро иде и уз паприкаш „бећар“, пржено месо из саламуре, а права посластица је комбинација "хладно печење – врућ качамак", па чак добро иде уз пасуљ “пребранац”.