Историја и равој туризма Сокобање

Потврђује се да је Сокобања старо насеље римског порекла, да је и тада постојало купалиште - балнеа, одакле и потиче назив бања. Сокобања је била стално на удару силника и моћника.

Често је потпадала под владу осионих Турака или подмуклих Аустријанаца (1690. и 1737), али су је Срби увек поново ослобађали...

У записима историчара и путника (Феликс Каниц, па Барон Хедер и други) потврђује се да је Сокобања старо насеље римског порекла, да је и тада постојало купалиште - балнеа, одакле и потиче назив бања. Турски путописац Еблија Челебија сведочи, давне 1663. године, да бања има 200 дрветом покривених кућа, шест џамија, два хана и јавно купатило. Купатило је наводно било, било импозантних димензија, снажних грађевинских обриса са куполама покривених оловом, са шедрвантима и собама за купање, али и са купатилом "само за жене". Каже да је „врло импозантно, у доброј граðевини, с куполама покривеним оловом, са шедрваном и собама за купање.“ Има и посебно купатило „само за жене, са топлом водом у коју се не може ући док се прво не промеша са хладном водом.“ У овим купатилима лечили су се и опорављали болесници из Турске и Мале Азије

Због свог географског значаја и лековитости својих вода, Сокобања је била стално на удару силника и моћника. Често је потпадала под владу осионих Турака или подмуклих Аустријанаца (1690. и 1737), али су је Срби увек поново ослобађали. Средином прве половине XИX века у Сокобањи је било око 50 српских и око 700 турских кућа и пет џамија.

Сокобању као лечилиште помињу и аустријски освајачи. Генерал, гроф Шметаус, 1737. године пише: „ Насеље Бања дражесно је место. Има један замак који је, како изгледа, врло стар; има купатила за која се прича да су дивна... Она су саграðена од мермера и одржавају се са пуно чистоће. Овамо Турци долазе из свих крајева, па чак и из Азије.“ Шмеатус, такоðе, наводи да су пре Турака овде на лечење долазили још римски легионари, ратници Византије и средњевековне велможе.

После више узастопних покушаја, Сокобању је, 1810. године, ослободио чувени јунак Хајдук Вељко Петровић. Био је и војвода у Сокобањи до 1811. године, када је премештен за војводу у Неготин. Од 1813. до 1832. Сокобањом су управљали Турци.

Сокобања је коначно ослобођена од Турака 1833. године, када је ушла у састав младе српске државе.

Сокобањци су активно учествовали у балканским ратовима, у Првом светском рату и НОР (1941-1945). У Другом светском рату борећи се против окупатора Немаца и Бугара, а и њихових помагача (белогардејаца, четника и др.) Сокобања је поднела велике жртве - 419 људи је погинуло у борбама, или стрељано као жртве терора. Коначно је ослобођена 14. августа 1944. године. 
 
 Развој Сокобање од 1833. до 1945.

Процват Бање у Кнежевини Србији, после ослобоðења од Турака, је са данашње дистанце занемарљив, али за прилике које су карактеристичне за XIX век, био је врло значајан. Одмах после ослобоðења Књаз Милош нареðује: „ да се оправи амам“, да се подигне „шпитаљ“ и конак за њега. шаље бањске воде на анализу у Беч и поставља првог бањског лекара Леополда Ерлиха кога Бањчани прекрштавају у Ђорђаа Новаковића или само др Ђока Покрштењак. Књаз често долази у Бању или шаље чланове своје породице. А где је Књаз, ту је и читава дворска свита, пратња, послуга, стража и остали народ. Тада су зачете клице бањског туризма који траје до данашњих дана.

Године 1837., 8. јуна (по старом календару) из канцеларије Књаза Милоша у Крагујевцу, написан је упут за прапорчика (заставника) Лазаревића, који се шаље у Бању ради употребе топле воде а има га примити др Ђока и то се узима као почетак развоја туризма.

Почетком XX века богатији трговци и механџије граде луксузније виле засвој боравак али и за смештај бањских гостију. Бања постаје привлачна за боеме али и за интелектуалну елиту тадашње Србије. То интересовање траје све до почетка Другог светског рата. Политичари, књижевници, научници светског гласа и угледа какви су били Јосиф Панчић, Емилијан Јосимовић, Јован Цвијић, Драгољуб Јовановић као и прваци позоришне уметности попут Миливоја Живановића, Жанке Стокић и други, постају стални гости Сокобање.
У време када ни лингвисти нису користили реч екологија, Сокобања добија своје прво еколошко и туристичко друштво под именом „Друштво за унапреðење и улепшавање Сокобање и њене околине“. На челу друштва стајао је Управни одбор са председником др Петром Дојићем, бањским лекаром.

Покровитељ Друштва постаје Архиеписком Београдски и Митрополит Србије господин Михаило. Друштво предузима низ радњи да се Сокобања приближи тадашњим светским бањама. Уводи се електрична инсталација за фарадизацију и хидро-електрична купања у осам када бањског купатила. Те, 1895. године Сокобања је закорачила у Европу.

Измеðу два светска рата гради се први савремени бањски хотел. Гради га бањски трговац Веља Миленковић а добија назив хотел Европа, данашњи конак Парк. На најлепшим локацијама граде се виле за бањске госте, водовод, електрификација, јавна расвета, подижу паркови и уреðују излетишта. Најпознатије излетиште у то време је Врело са раскошним парком и језером за вожњу чамцима. Врело је и данас најближе излетиште Сокобање али уместо језера има дивну шумску позорницу за велике приредбе и фестивале.

Развој Сокобање после II светског рата

Ратна разарања нису задесила Сокобању али је бања иза рата наследила мало привредних објеката, неколико кафана, трговина, поменути хотел Парк, топла купатила „Парк“ и „Бањицу“ и градску болницу. Остало је и неколико вила у којима су смештани бањски гости.

Шездесетих година двадесетог века припремају се пројекти и програми за изградњу хотела и других пратећих туристичких објеката. Гради се хотел Турист, ресторан Врело, дограðује Одмаралиште РВИ (данас природно лечилиште Бањица). Град добија савремени изглед изградњом улица, тргова, водовода, расвете. Граде се хотели: „Здрављак“, „Сунце“, „Моравица“ и Завод за рехабилитацију (данашња специјална болница за неспецифична плућна обољења). Поред основне школе Сокобања добија и Гимназију, осавремењује се дечји вртић „Буцко“, гради дом здравља.

Поред хотелских капацитета граде се привредни објекти и развија друмски саобраћај. Са Сокобањом се повезују сва сеоска насеља савременим путевима. Чиста и здрава средина доприноси да се сви производи из сеоских домаћинстава лако продају на пијаци. Ту пре свега спадају чувени сокобањски сир и ртањско јагње.

Сокобања нема развијену привреду осим туристичке. Опредељење да се у Сокобањи не граде фабрике са димњацима утицало је да од привредних грана сокобањској општини осим Рудника мрког угља „Соко“ и нема значајнијих привредних субјеката. Мањи капацитети млекарске, пекарске и кланичке индустрије задовољавају потребе локалне средине. Сва производња и услужне делатности конципиране су за задовољење потреба граðана и туриста. Последњих година туристички промет Сокобање налази се у врху српског туризма.

И последња ратна разарања нису погодила Сокобању. Сокобања је била и остала оаза еколошких одредишта у Србији. Као прва еколошка општина постаје узор другим срединама како очувати животну средину у најширем смислу.

soko-banja.org