Одмах после Васкрсења и Вазнесења Исуса Христа започели су прогони хришћана који су трајали више од три века. По наређењу Ирода, управника Галилеје, апостол Петар је ухваћен и бачен у тамницу. Према хришћанском предању, у ноћи уочи извођења на суд, анђео Господњи јавио се Петру, пробудио га и ослободио окова, након чега су се тамничка врата сама отворила и апостол је изашао на слободу, спасен сигурне смрти.
Вериге у којима је апостол Петар био окован и данас се чувају у Риму, у базилици Светог Петра у ланцима (San Pietro in Vincoli), и сматрају се великом хришћанском реликвијом.
Празник Часних верига прати и богат слој народних веровања. У народу је познат и као Верижнице, а верује се да од тог дана почиње блаже време, јер Бог „усијаним веригама загрева земљу“. У појединим крајевима Србије и на Косову и Метохији, празник се обележава као заштита од болести, посебно куге, али и ради здравља стоке, због чега га нарочито поштују сточари.
Према народном веровању, одећа сашивена на Часне вериге не доноси срећу, а верује се да онај ко је носи може страдати од грома.
О значају овог празника сведочи и анегдота забележена у делу „Писма из Италије“ Љубомира Ненадовића. Он је описао сусрет Петра II Петровића Његоша са веригама светог Петра у Риму, када је црногорски владика одбио да их пољуби, уз речи да „Црногорци не љубе ланце“.
Часне вериге апостола Петра и данас подсећају вернике на снагу вере, слободу духа и избављење од окова, како телесних, тако и духовних.
