Да се најежиш: Мртви пси и краве на ђубришту

У селу Павловац ситуација постаје алармантна јер смеће поред локалног пута Павловац-Ратаје прекрива зелену површину, а од велике количине пластичних флаша и другог отпада направљена је брана у Морави и вир који поткопава носеће стубове моста на том путу.

Чланица Градског већа задужена за заштиту животне средине Нела Цветковић изјавила је да она није обавештена да се на том потезу налази смеће, као и да ће наредних дана послати надлежну инспекцију на терен да утврди да ли заиста на том месту постоји дивља депонија.

- Ја не знам како то изгледа и свакако ћу то место и ја посетити како бих се уверила у каквом је стању део зелене површине код моста у Павловцу. Инспекција је та која ће деловати и највероватније комуналном предузећу Комрад наложити уклањање смећа, уколико је оно поред пута, а не у води.

Видећемо да ли у близини постоји контејнер и уколико га нема, поставићемо га да се смеће више не би бацало на све стране - каже Цветковићева.

У удружењу Зелена мрежа Србије кажу да дивље депоније нема само у Павловцу, већ дужином целог тока Јужне Мораве у Пчињском округу.

Раде Василев из те организације навео је да грађанима Врања и свих околних места прети велика опасност од заразе, јер људи бацају и мртве животиње које су, како је казао, праве заразне бомбе.

- То смеће у Павловцу је само део онога са чиме се ми свакодневно срећемо. До сада смо на све начине покушавали да спречимо стварање дивљих депонија, али просто не постоји механизам да се та ружна навика код људи да бацају смеће на све стране, искорени. Велику одговорност има и Град који само шири депоније, а не уништава смеће. То може озбиљно да угрози здравље становништва, али шта ми можемо, уколико ништа не предузимају људи и службе којима је то посао и који за то узимају бројне донације и средства из Града и Републике - каже Василев.

Он напомиње да је велики проблем и непостојање гробља за животиње, што је опет Град Врање био дужан да обезбеди.

- Иду летњи месеци и можете мислити како ће изгледати места где људи бацају мртве свиње, краве, кокошке, псе и мачке. Животиње сигурно од здравља нису угинуле, већ од болести која се може проширити на све стране. Надлежни дају изјаве националним медијима како стање са депонијама у Пчињском округу није страшно, а доста је било лажи и обмана. Време је да појединци у свом другом мандату засуку рукаве и почну да раде мало свој посао за који су добро плаћени - истиче Василев.

Мештани села Павловац и Ратаје за стварање дивљих депонија углавном криве Роме који у близини живе и оптужују их за бацање смећа поред пута и у слив Јужне Мораве. Тај део округа је већ једном чишћен у великој акцији "Тужна Морава", али је убрзо након тога, опет разни отпад укључујући и лешеве животиња, прекрио зелене површине поред пута.

Бацамо милионе

Свакога дана грађани Србије баце 5.000 тона отпада на депоније. Скоро половина тог отпада одлаже се на дивље депоније које се налазе уз реке и паркове . У земљама ЕУ просечно се рециклира 40 процената отпадног материјала годишње, док је у Србији проценат рециклираног материјала четири пута мањи. У Србији се годишње на депоније баци око 50 милиона евра у виду секундарног отпада који се може рециклирати.