Отишла је још једна легенда Чаира: Умро је Драган Холцер

Драган Холцер ће остати упамћен као фудбалер који је златним словима исписивао историју фудбалске репрезентације Југославије, у чијем је дресу у периоду од девет година, одиграо 52 утакмице.

Рођен 19. јануара 1945. у Zwiesel-у , немачком концетрационом логору у околини Берлина, а као мали се са мајком доселио у Ниш.

Холцер је у омладинској екипи нишког Радничког почео да игра средином 1961. године, а за први тим је дебитовао у званичном мечу у првенству 1963/64. године, на утакмици против Сарајева (1:2) у Сарајеву, на којој је постигао једини гол за Нишлије - као десно крило.

Као средњи играч у халф линији први пут се појавио на куп утакмици против Срема из Сремске Митровице, на којој је постављен да игра "штопера", против одличног нападача Срема Ганића. Тада је имао 18 година и усталио се у првом тиму. Пуне три сезоне Холцер је био један од најбољих играча у Радничком и све више стасавао као изванредан одбрамбени играч. Средње висине, идеално грађен за фудбалера, атлетски развијен, окретан и хитрог старта, одлично играјући главом, изузетно борбен и пожртвован, брзо је освојио и навијаче, како у Нишу где је заблистао, тако касније и у Сплиту у коме се прославио.

У дресу нишког Радничког Холцер је одиграо 173 утакмице и стигао до најбоље селекције Југославије (1965. у Луксембургу), пошто је пре тога одиграо једну утакмицу за омладинску репрезентацију Југославије (1963) и шест за млади тим (1964-1966). Као играч Реала са Нишаве Драган Холцер је уписао седам наступа у дресу А тима.

Драган Холцер 1967. године прелази у Хајдук за кога је наступио у 419 утакмица и постигао девет голова. Био је један од најбољих центархалфова Хајдука у његовој историји.

Један од највећих криваца за његов одлазак у Сплит је био и легендарни тренер Радничког Душан Ненковић који је, осим што му је био и тренер, био и велики пријатељ и који је том раздобљу био тренер Хајдука тако да је та чињеница донела превагу да Холцер не оде правац Београда или Загреба већ статус легенде оствари на Стадиону под Марјаном.

Остаће упамћене речи које је са тадашње 24 године, по преласку у сплитски Хајдук, о Нишу записао.

Ниш је град мог детињства, моје младости и мој родни град. Он је био и остао мој град, његова Нишава моја ријека и уличице његове Жожине Капије најлепше, безбрижно доба Драгана Холцера. Моје необично презиме, па и надимак Шваба који није никад вријеђао моју осјетљиву дијечју душу, нису ме ниједног тренутка одвајали од људи, навика и темперамента тог вољеног града. И да није у мој живот ногометна лопта попут скретнице пребацила моје снове на посве други колосјек, ја бих данас у том граду, завршивши Вишу управну школу, на неком другом радном мјесту зарађивао за живот. Увјерен сам да нитко, осјим мојих најближих, неће схватити с колико сам тјуге напустио мој вољени град.

Портал Реал са Нишаве ће у знак сећања на Драгана Холцера наредних дана посветити серију текстова везаних за период у коме је играо за наш Раднички.

Вечна Вам слава мајсторе.