Пензија, ипак, на видику

Уредно уписан радни стаж у радној књижици од преко 15 година, колики је законски минимум за остварење права на пензију, прикупљене потврде о плаћеним доприносима док је радила и матичне исправе које говоре о годинама старости, а недавно је напунила 85 – све то уз бројне захтеве, решења и одлуке, поседује и држи у рукама старица Даринка Миленковић, из Алексинца. Али, никако и да оствари право на пензију. Иако притиснута годинама доскора је Даринка са сином Братиславом обилазила шалтере експозитуре Фонда ПИО у Алексинцу, филијалу истог фонда у Нишу, стигли су и до Министарства за рад и социјалну политику... Ништа им није помогло, чак ни правоснажно решење Окружног суда у Нишу, на који су у потрази за правдом „упућени“ управо из Фонда ПИО. – Када сам недавно, по ко зна који пут био код шефа експозитуре Фонда ПИО у Алексинцу, Александра Јањића, опет ми је рекао да је његов став негативан. Успут је поменуо да је консултовао филијалу у Нишу, као и да га судска пресуда и решење не обавезују. Зачудио сам се таквом одговору, на шта сам добио упутство да можемо опет да покренемо управни спор – испричао нам је јуче Даринкин син.

Прича Братислав како је „мали милион пута“ боравио у Нишу и Београду, звао и интервенисао телефоном, тражио објашњење:– Почетком 2000.године мајка је добила одговор да је све у реду са документацијом. Оно што је, међутим, у Алексинцу урађено у Нишу су поништили. Од тада се непрестано одбијају наши захтеви да се реши мајчина пензија. Остаје нам само да се надамо, јер сам пре неколико дана у Филијали Фонда ПИО у Нишу добио одговор да се мало стрпимо и да ће проблем бити решен. – Ми нисмо тражили, каже Даринкин син, као што је то био на пример случај последњих година са фирмама где су радници били без посла и за које нису уплаћиване дажбине, а ипак су добили пензију, да нам неко други или држава плаћа доприносе и порезе. Све је то плаћено још док је мајка била у радном односу. Али, није вредело.

Још од средине 2001.године Даринка Миленковић покушава да добије бар здравствену књижицу:– Ја сам жена у годинама, оронулог здравља, већ полако губим и вид. Уместо да имам бесплатну здравствену заштиту сваки одлазак лекару на преглед морам да платим, сваки лек који користим морам да купим. То кошта, а никаквих примања немам. Не губим наду, али године неумитно пролазе. Не знам једино да ли сам ближе пензији, или смрти, – каже ова већ онемоћала старица из Алексинца.

У Филијали фонда ПИО у Нишу јуче су нам рекли да није баш све тако просто као што се на први поглед чини око пензије за Даринку Миленковић. У овој филијали пензијског осигурања настоје да, као и за све друге осигуранике позитивно реше проблем по старицу и не споре ни њене године живота, ни већину година оствареног радног стажа. Али, прекида у плаћању доприноса за пензију је, ипак било, што је накнадно, када је одбијен њен први захтев, исправљено, односно уплаћено. Исто тако, рекли су нам у филијали ПИО у Нишу, још пре седам, осам година комисијски је утврђивано колико је Даринка заиста имала „право“ својство осигураника у једном периоду, што је, такође било оспорено. Због тога је вођен управни спор, који је Даринка најпре изгубила, али је, касније, на суду доказала да је, ипак у праву. Сада треба „помирити“ две одлуке – ону по којој је одбијен захтев у управном спору, и другу, којом се судским решењем признаје право на пензију.– Нетачно је да је било ко у нашој филијали изјавио да нас судска одлука не обавезује. Сасвим је друга ствар у питању: ми смо после решења суда донели одлуку о понављању целог поступка и ових дана се очекује да све буде завршено. Поступак је још у току и ми верујемо да ће ипак бити пронађено најбоље решење по Даринку, - речено нам је у филијали Фонда ПИО у Нишу.

Даринки опет остаје да се нада и чека...

Тома Тодоровић, Фото С. Лазаревић
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Penzija-ipak-na-vidiku.lt.html