Двери Ниш сумњају у стручно знање минстра правде Маје Поповић

Саопштење преносимо у целости..

Критике свих опозиционих посланика, али и ретких представника владајуће коалиције, односиле су се на иста проблематична решења предлога закона- на поступак и процедуру њиховог ужурбаног доношења под притиском ЕУ, на измештање избора судија из суверенитета Народне скупштине у унапред непознато тело, на могућност злоупотребе приликом избора тзв "истакнутих правника" који ће под политичким притиском одлучивати о избору судија и тужилаца и на друга бројна законска решења која не омогућавају независност судија и самосталност тужилаца.

За посланике СНС-а је уобичајено да на аргументе одговарају нападом на личност оних који се усуђују да износе критике, али је трагично када то чини Министар правде Маја Поповић.

У свом обраћању народни посланик проф.др Тамара Миленковић је испред Посланичке групе Двери -Патриотски блок, поред осталих критика нових законских решења, поменула и да су се нови закони донели изменом Устава и кршењем бројних процедура у доношењу Закона о референдуму и народној иницијативи, нерегуларностима у спровођењу референдума и крађи гласова на референдуму, као и у пребрзо спроведеној јавној расправи. Поред механизама који у предложеним законима не омогућавају независност судија и самосталност тужилаца, народни посланик Двери Тамара Миленковић Керковић је поменула и пример очигледног корпоративног утицаја на правосуђе у коме је Врховни суд за кратко време у потпуности променио свој став о праву банака на накнаде за обраду уговора о кредиту, и тиме угрозио 250 хиљада банкарских клијената. У свом одговору проф. Миленковић Керковић министар правде Поповић показала је и елементарно незнање али и безобразлук.

Тврдња министарке Поповић да није Закон о референдуму већ Устав из 2006.год избрисао услов цензуса за успех референдума је потпуно нетачна. Не само да министар правде Маја Поповић у својој претходној изјави медијима показује да не зна да у српском Кривичном закону смртна казна не постоји већ 20 година, већ је у Народној скупштини показала да не зна ништа ни о Уставу Србије. Нетачно је да је лимит цензуса укинут Уставом из 2006.год. већ је био дефинисан Законом о референдуму и народној иницијативи из 1994.год и био на снази све до 2021.год. Тек је тада , непосредно пред расписивање новог референдума два пута , без јавне расправе мењан и донет Закон о референдуму и народној иницијативи који је предвидео пуноважност референдума ако је за њега гласала већина ИЗАШЛИХ БИРАЧА. Ово своје елементарно незнање министар Поповић је као и посланици СНС-а зачинила чуђењем како "доктор правних наука не зна да је цензус укинут Уставом" , пребацујући сопствено незнање народном посланику проф.др Миленковић Керковић.
Одговор министарке Поповић о могућности утицаја корпоративног капитала на судство је још трагичнији. Министар Поповић је рекла да Врховни касациони суд није изменио већ "допунио" свој претходни став и да је тиме "одблокирао" ниже судове "затрпане" тужбама клијената против банака.

Трагично незнање министра правде Поповић о институтима смртне казне и цензуса у српском праву је опростива- научиће, ако то жели. Опростиво је и што дискредитује критичаре трансфером сопственог незнања. Оно што је неопростиво је да принцип законитости и правичности подређује нижим интересима - интересу ефикасности рада судова иако се тиме крши Закон о облигационим односима и интересу крупног капитала на штету стотине хиљада грађана Србије ,банкарских клијената.
Вероватно је ово друго, заштита корпоративних интереса крупног капутала а не њено велико знање и залагање за правду, и разлог њеног избора.