Да ли је курс на удару шпекуланата

Национална валута је у последњих 15 дана изгубила 5,6 одсто своје вредности. Са средњег курса 77,8326 динара (14. новембра), спустила се на 82,4455 динара за један евро, колика је јуче била средња вредност. Јавност није превише изненађена, јер су несмањене критике на рачун монетарне политике Народне банке Србије и пословично подозрење узроковали утисак да је све привремено и да ће национални динар већ сутра пасти.

Образложење за оваква кретања на девизном тржишту траже се на различитим странама. Директор Центра за слободно тржиште др Мирослав Прокопијевић сматра да се на девизном тобогану директно пресликавају негативни политички удари који погоршавају инвестициону климу. Показатељи Београдске берзе у великој мери давали су му за право, јер су пад промета и пад цена били неспорни. Оба индекса београдског тржишта капитала - БЕЛЕКСлајн и БЕЛЕКС15 су нестабилна. Или су у паду, или су у благом колебању. Берзански аналитичар „Дневника“ Ненад Гујаничић је после дводневног опоравка Београдске берзе, уочивши низак обим промета, резервисано приметио да није сигуран да су то знаци дугорочније стабилности. Јучерашњи резултат је показао да је у праву. Индекси нису значајније пали, али је њихово колебање још увек приметно.

Бег инвеститора од ризичног капитала - акције увек носе одређену дозу ризика - креирао је нове количине динара, подизао тражњу за девизама и гурао курс евра. Међутим, из Народне банке Србије (НБС) стигло је још једно објашњење валутног заплета. Наиме, у централној банци су закључили да је тренутни несклад у великој мери резултат шпекулативног понашања. Како је гувернер НБС Радован Јелашић нагласио да ће се, у складу са новим оквиром монетарне политике, курс формирати под доминатним утицајем тржишних фактора на бази међубанкарске трговине девизама, лако се може закључити ко би могао бити актер шпекулативне утакмице.

Главни играчи на међубанкарском тржишту - само име говори - су пословне банке. Да ли су оне могле да креирају фиктивну понуду евра, кад је динар растао, и фиктивну тражњу, сада кад национална валута губи на вредности? Неки подаци су индикативни. На СПОТ тржишту међубанкарског састанка 19. новембра продато је 33,5 милиона евра, да би само три дана касније 22. новембра, када је динар већ почео да клизи, била размењена готово седам пута већа сума (232 милиона евра). Одговор се тешко може добити од лаика и зато би се од НБС могла очекивати додатна објашњења.

Оно основно већ је стигло из Јелашићевог кабинета. Без обзира што, како тврде у НБС, за сада нема суштинских поремећаја између понуде и тражње девиза, одлучено је да, не само да се враћа део ефективе која је откупљена од мењача, већ и да се та количина удвостручи. Уместо досадашњих милион евра, централна банка је одлучила да у девизни промет свакодневно враћа два милиона. Да ли је то одговор на фиктивну тражњу девиза знају у НБС, а и ефекти би се убрзо могли осетити.

---

НБС данас реаговала на девизном тржишту

Народна банка Србија је пажљиво пратила шта се дешава на девизном тржишту протеклих дана и, иако је тржиште било прилично нервозно, оценила је да њена интервенција није била неопходна све до данас, када је реаговала на страни продаје у веома скромном обиму од 4 милиона евра.

Народна банка истиче да понуђени курсни у ком случају не представља њен став о равнотежном курсу и да ће се након прикупљања довољно информација, преиспитати позиција монетарне политике у контексту остварења постављених циљева. Иако девизни курс има важну улогу у утицају на инфлацију, постоји много других економских фактора чији је утицај на инфлацију важан и које НБС посматра.

НБС, такође, истиче да она не поставља ни ниво, ни границе у кретању курса, већ да користи каматну стопу да би утицала на стопу инфлације. Девизне интервенције су само секундарни инструмент, који ће се користити заиста у изузетнимслучајевима, да би се обезбедило нормално функционисање девизног тржишта и спречиле превелике флуктуације у кратком периоду.