Da li je kurs na udaru špekulanata

Nacionalna valuta je u poslednjih 15 dana izgubila 5,6 odsto svoje vrednosti. Sa srednjeg kursa 77,8326 dinara (14. novembra), spustila se na 82,4455 dinara za jedan evro, kolika je juče bila srednja vrednost. Javnost nije previše iznenađena, jer su nesmanjene kritike na račun monetarne politike Narodne banke Srbije i poslovično podozrenje uzrokovali utisak da je sve privremeno i da će nacionalni dinar već sutra pasti.

Obrazloženje za ovakva kretanja na deviznom tržištu traže se na različitim stranama. Direktor Centra za slobodno tržište dr Miroslav Prokopijević smatra da se na deviznom toboganu direktno preslikavaju negativni politički udari koji pogoršavaju investicionu klimu. Pokazatelji Beogradske berze u velikoj meri davali su mu za pravo, jer su pad prometa i pad cena bili nesporni. Oba indeksa beogradskog tržišta kapitala - BELEKSlajn i BELEKS15 su nestabilna. Ili su u padu, ili su u blagom kolebanju. Berzanski analitičar „Dnevnika“ Nenad Gujaničić je posle dvodnevnog oporavka Beogradske berze, uočivši nizak obim prometa, rezervisano primetio da nije siguran da su to znaci dugoročnije stabilnosti. Jučerašnji rezultat je pokazao da je u pravu. Indeksi nisu značajnije pali, ali je njihovo kolebanje još uvek primetno.

Beg investitora od rizičnog kapitala - akcije uvek nose određenu dozu rizika - kreirao je nove količine dinara, podizao tražnju za devizama i gurao kurs evra. Međutim, iz Narodne banke Srbije (NBS) stiglo je još jedno objašnjenje valutnog zapleta. Naime, u centralnoj banci su zaključili da je trenutni nesklad u velikoj meri rezultat špekulativnog ponašanja. Kako je guverner NBS Radovan Jelašić naglasio da će se, u skladu sa novim okvirom monetarne politike, kurs formirati pod dominatnim uticajem tržišnih faktora na bazi međubankarske trgovine devizama, lako se može zaključiti ko bi mogao biti akter špekulativne utakmice.

Glavni igrači na međubankarskom tržištu - samo ime govori - su poslovne banke. Da li su one mogle da kreiraju fiktivnu ponudu evra, kad je dinar rastao, i fiktivnu tražnju, sada kad nacionalna valuta gubi na vrednosti? Neki podaci su indikativni. Na SPOT tržištu međubankarskog sastanka 19. novembra prodato je 33,5 miliona evra, da bi samo tri dana kasnije 22. novembra, kada je dinar već počeo da klizi, bila razmenjena gotovo sedam puta veća suma (232 miliona evra). Odgovor se teško može dobiti od laika i zato bi se od NBS mogla očekivati dodatna objašnjenja.

Ono osnovno već je stiglo iz Jelašićevog kabineta. Bez obzira što, kako tvrde u NBS, za sada nema suštinskih poremećaja između ponude i tražnje deviza, odlučeno je da, ne samo da se vraća deo efektive koja je otkupljena od menjača, već i da se ta količina udvostruči. Umesto dosadašnjih milion evra, centralna banka je odlučila da u devizni promet svakodnevno vraća dva miliona. Da li je to odgovor na fiktivnu tražnju deviza znaju u NBS, a i efekti bi se ubrzo mogli osetiti.

---

NBS danas reagovala na deviznom tržištu

Narodna banka Srbija je pažljivo pratila šta se dešava na deviznom tržištu proteklih dana i, iako je tržište bilo prilično nervozno, ocenila je da njena intervencija nije bila neophodna sve do danas, kada je reagovala na strani prodaje u veoma skromnom obimu od 4 miliona evra.

Narodna banka ističe da ponuđeni kursni u kom slučaju ne predstavlja njen stav o ravnotežnom kursu i da će se nakon prikupljanja dovoljno informacija, preispitati pozicija monetarne politike u kontekstu ostvarenja postavljenih ciljeva. Iako devizni kurs ima važnu ulogu u uticaju na inflaciju, postoji mnogo drugih ekonomskih faktora čiji je uticaj na inflaciju važan i koje NBS posmatra.

NBS, takođe, ističe da ona ne postavlja ni nivo, ni granice u kretanju kursa, već da koristi kamatnu stopu da bi uticala na stopu inflacije. Devizne intervencije su samo sekundarni instrument, koji će se koristiti zaista u izuzetnimslučajevima, da bi se obezbedilo normalno funkcionisanje deviznog tržišta i sprečile prevelike fluktuacije u kratkom periodu.