Банке узеле 300 милиона евра за услуге

Чињеница је да банке од камата живе и добро профитирају, што показују и завршни рачуни већине њих. Милијарда евра од наплаћених камата и преко 300 милиона евра од разних накнада и провизија најважнији су извор прихода ових институција. И док су каматне стопе јасно истакнуте приликом било каквог задуживања, на шта банке сада обавезује и Закон о заштити корисника финансијских услуга, код накнада је често - друга прича.

Иако су неке накнаде забрањене управо поменутим законом (попут оне код затварања текућег рачуна када су поједине банке пре неколико година у то име зарачунавале и хиљаду динара, по принципу „динар да уђеш, хиљаду да изађеш„), банке показују велику умештност у проналажењу начина да зараде.

Тако једна банка кориснику текућег рачуна наплаћује целих 500 динара, само за штампање извода о стању на рачуну! Та иста банка наплаћује минимум 150 динара за плаћање сваког рачуна који иде преко њених шалтера.

- Власник штедне књижице може да подигне без провизије сваки евро који има на штедном рачуну код нас - наводи службеница једне банке. - Међутим, тарифником је предвиђено да уколико жели тај новац налогом, безготовински, да пребаци на свој рачун у неку другу банку, за то мора да плати одређени проценат који може да износи највише 20.000 динара.

ПРОВИЗИЈА КОД КАРТИЦА

Провизије за коришћење платних картица у Србији крећу се од један до четири одсто. Поређења ради, поменимо да се Европска унија залаже да провизије код дебитних картица буду максимум 0,2 одсто, а код кредитних 0,3 одсто.

Наплаћују се свакакве накнаде, а највише по џепу „ударе“ када је реч о девизним плаћањима.

- Новац од продатог стана држала сам у еврима на рачуну у банци - каже Београђанка Л. К. - Када сам њиме плаћала куповину новог стана, морала сам банци да дам 5.000 динара, иако је инвеститор коме сам уплаћивала новац имао девизни рачун у истој тој банци.

И коришћење платних картица уме и те како да кошта. Нарочито када вам је украду или је изгубите, па блокаду за међународно признате картице морате да издвојите и по хиљаду и више динара. А и за деблокаду морате да платите још 500 динара.

Кошта и неоснована рекламација, када се банци жалите да вам је зарачунала неки трошак по основу картице, а испостави се да нисте били у праву. Овде цена иде до хиљаду динара.

БРОЈКЕ
 
1,029 Милијарди евра добит од камата

312 Милиона евра зарада од накнада и провизија

5 Милиона евра добит од продаје хартија од вредности

Уз сваки текући рачун увек иде одређена картица коју корисник добија и да је није тражио под оправдањем да је „бесплатна“, без обзира на то да ли је реч о „дина“, „мастер“ или „виза“ дебитној картици. Корисник ионако већ плаћа месечни трошак одржавања рачуна који иде најчешће од 200 до више стотина динара, већ у зависности од пакета и услуге за коју се одлучио. На прсте једне руке могу се избројати банке које не наплаћују ни динара својим корисницима текућих рачуна.

Кредитне картице, за разлику од дебитних, никада нису „џабе“. Уз трошак чланарине, који се наплаћује месечно, тромесечно, или годишње, овде и камата игра значајну улогу. На све ово, непажљиво руковање картицом може кориснику да донесе и значајан додатни трошак. Тако, када се новац подиже са банкомата „туђе“ банке, трошак иде од 20 до 150 динара.

Када се кредитном картицом подиже кеш то такође кошта, углавном око три, четири одсто од износа. Поједине банке наплаћују и штампање „слипа“ на банкомату (извештаја о стању на рачуну), и то по 25 динара.