Биомаса и соларна енергија - штите животну средину

Делегација Града Ниша и заинтересованих страна пројекта "Уклањање не-техничких баријера за коришћење биомасе у енергетске сврхе-БиоГенаратор", који реализује конзорцијум организација цивилног друштва „Агровет Манагемент Пројект" и „ЕКОполис", боравила је овим поводом у бугарском граду Ихтиман.

Циљ дводневног студијског путовања био је да заинтересованим странама на пројекту, кроз примере добре праксе из земље ЕУ, омогући јасан увид у практичну примењивост биомасе у енергетске сврхе, начин функционисања ланца биенергетског система, економска и финансијска корист примене обновљивих извора енергије-истакао је Иван Павловић из Управе за пољопривреду и развој села Града Ниша. Студијско путовање је било осмишљено на бази презентација и обиласка постројења али и на отвореном дијалогу заинтересованих страна из Ниша са представницима Општине Ихтиман и инвеститорима ланаца система обновљивих извора енергије.

Првог дана студијске посете Оштини Ихтиман, након сусрета са градским челницима, Стефан Петров, заменик председника општине, представио је у згради Народног музеја, који је у систему јавних установа које се греју енергијом биомасе „Програм енергетске ефикасности и план обновљивих извора енергије Општине Ихтиман". Истраживање енергетске ефикасности спроведено је прво на јавним зградама које се греју на нафту (петролеј) користећи стари систем спаљивања чврстог и течног горива. Као резултат тога сачињена је студија и развијен нови концепт грејања школа, вртића, болница и неколико административних зграда. Основни циљ овог пројекта, по оцени Петрова, био је да се изгради сигурни и независни систем грејања у Ихтиману.

ТОПЛАНА НА БИОМАСУ

Идеја за изградњу топлане која би користила локални потенцијал биомасе постала је стварност почетком 2009. године, мада су планови о изградњи постројења отпочели 2007 године. Изградња самог објекта завршена за осам месеци али је административна процедура трајала много дуже него што је очекивано. Првобитно је процењено да ће изградња топлане коштати 2 милиона еура али су се због пролонгирања завршетка радова трошкови повећали на 3.2 милиона еура. Око 80% трошкова финансирала је Bulgaria-Carthinia Energy. Топлана ради уз помоћ котлова од 3МW који користе струготину и раде потпуно аутоматски-објашњава Љубомир Тодоров, извршни директор компаније „BioPower". Целим системом као и свим процесима у топлани управља само један оператер, најсавременији део постројења назван контролна соба, а може бити контролисани и путем интернета. Постројење производи 3.МW топлотне енергије, док је у другој фази предвиђено да се постројење прошири на когенеративно уз производњу електричне енергије. Систем грејних мрежа је дужине око 8 км и снабдева око 24 објеката топлотном енергијом: школе, банке, ресторане, установе културе, болницу и приватне куће. „Током 2009. године забележили смо уштеду од 940т нафте и на тај начин смањена је емисија 3360т CO2 у атмосферу - нагласио је Тодоров. Биомаса се сакупља до 30км од топлане и транспортује од стране локалних фирми добављача. Сировина се чува у затвореним складиштима и обезбеђује континуирани рад постројења пуним капацитетом две недеље. Постројењем руководе високо квалификовани и обучени стручњаци из локалне компаније Bio Power AD.

Неоспорно је да су ова постројења од великог значаја за град-каже др Драгољуб Живковић професор Машинског факултета у Нишу и директор Регионалне агенције за енергетску ефикасност. У разговору са нашим домаћинима сазнали смо да је цена грејања са биомасом смањена за трећину у односу на период када се за грејање користила нафта. Главне предности овог пројекта су: употреба ефикасне и савремене технологије; снабдевање домова топлом потрошном водом и грејањем; потпуна аутоматизација процеса производње и дистрибуције; нижа цена грејања за 40% у односу на друге грејне могућности, наглашава професор Живковић. Приватни корисници-индивидуална домаћинаства осим ниже цене од конвенционалног грејања на гас или угаљ, у могућности су да сами одреде када и на којој температури ће загрејати зграду, односно колко топлотне енергије ће користити у својим стамбеним површинама. На почетку радног дана локална станица је у нормалном режиму рада и дистрибуира довољне количине топлотне енергије. Када потрошачи нису у просторији могу да подесе грејање на економични режим рада.

ПРЕДНОСТИ СОЛАРНЕ ЕНЕРГИЈЕ

Другог дана боравка у Ихтиману, представници Града Ниша-Управе за пољопривреду и развој села, Управе за привреду, одрживи развој и заштиту животне средине, Управе за комуналне делатности, енергетику и саобраћај, Градске општине Панталеј, Регионалног центра за енергетску ефикасност-Ниш, Пољопривредне стручне службе „Ниш" д.о.о, ЈКП „Горица", као и представници медија, ТВ „Зона", РТВ „Банкер", ЕКОполис мреже, упознали су ефективност рада два „соларна парка". Постројење у селу Пауново капацитета је два мегавата (2MW). И овај вид производње електричне енергије, захваљујући погодним временским условима подручија и подршци државе све више је у примени. Управник компаније „Sunservice» Румен Христов, рекао је гостима из Србије да очекује ускоро "брз раст" бугарског соларног тржишта. Тренутно је инсталирано 10 мегавата фотонапонских капацитета а до краја године биће изграђена соларна поља капацитерта 10 до 50 мегавата. До 2015, ова постројења у Бугарској, имаће укупну производња од 500 до 1.000 мегавата соларне енергије а очекује се до 2020 пораст производње на 2,5 до 4 гигавата. SunSERVICE је компанија која разуме проблеме животне средине. Енергетска индустрија је данас значајан фактор глобалног загађења. Сунце је обновљиви извор енергије који се недовољно користи. Ми искрено верујемо да се климатске промене могу успорити, између осталог и коришћењем обновљивих извора енергије-објаснио је Румен Христов. Зато је Протокол из Кјота ратификован и у Бугарској. Развијене земље данас имају заједничку глобалну политику чији је циљ смањење емисије штетних гасова у атмосферу.

САРАДЊА И ИНВЕСТИЦИЈЕ

Председник Савета за енергетску ефикасност Града Ниша мр Горан Вучковић, оценио је студијски боравак у Бугарској веома значајним за Град Ниш. Од наших домаћина сазнали смо које су то баријере и кључни технички проблеми инвестиционог улагања у нова постројења, и што је посебно важно, како обезбедити финансирање пројеката и њихову одрживост. Драгана Михајловић, шеф Кабинета председника Градске општине Пантелеј, најавила је конкретну сарадњу ове нишке општине са општином Ихтиман у коришћењу искуства примене енергетске ефикасности у нашој средини али и остваривању пројеката суседске сарадње у области културе и туризма. Ихтиман, град у западној Бугарској, некадашњи је римски одбрамбени стуб чувања важних путева на Босфору, првобитно се звао Стипон. Он је наставио да игра ову улогу и у Византији и Бугарском царству, о чему сведочи и Трајанова капија која се налази у граду. После турске најезде у 14. веку, град је име променио у Ихтиман, за који се верује да је османлијско-турског порекла. У Ихтиману, по попису из 2005.године, живи 14525 становника, у самом аминистративном седишту и на територији 27 села. Територија општине Ихтиман простире се на 90.891км2 површине. Студијска посета Ихтиману део је пројекта „Био-Генератор"- представљање примера добре праксе, који се реализује у Нишу од 15.марта уз подршку програма SECTOR, који спроводи Регионални центар за животну средину (REC) а финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (SIDA), као подршка организацијама цивилног друштва из области заштите животне средине у Југоисточној Европи.