Квалитет регулаторног окружења у Србији и даље није на задовољавајућем нивоу

Реч је о оцени коју је Влада заслужила за квалитет, јавност и предвидљивост припреме прописа, ажурност спровођења закона, регулаторно оптерећење привреде и доступност информација. Иако је вредност РИС-а за 2014. знатно боља од оцене за претходну годину (када је износила 31,7 од максималних 100), ниска вредност говори у прилог чињеници да је, без обзира на одређени напредак, квалитет прописа и начин њиховог доношења односно примене и даље камен спотицања за привреднике.

Привреди је потребна стабилна политика (без наглих заокрета у законским решењима), већа правна сигурност (доследна примена закона), јефтинија и ефикаснија администрација и транспарентнија комуникација са државном управом. Према РИС-у, наведени аспекти привредног окружења нису на задовољавајућем нивоу.

Другу годину за редом, Влада и министарства најнижу оцену (12,6) бележе за ажурност спровођења закона, највише због кашњења са доношењем подзаконских аката. Веома мали помак направљен је и у отклањању трошкова које привреди намеће примена прописа, а посебно изостанак даљег укидања парафискалних намета (оцена 29,7).

Једина компонента која је као и 2012. била задовољавајућа јесте доступност информација, пре свега захваљујући квалитету интернет страна министарстава, али је чак и у оквиру ове компоненте један од индикатора неоправдано низак: тек нешто више од пола министарстава (10 од 18) одговорило је на упит грађана у оквиру истраживања НАЛЕД-а. Осим тога, иако се за све већи број нацрта закона организују јавне расправе, ефекти ових расправа нису видљиви, а евидентно је да се и даље 2/3 закона усваја по хитном поступку.

Како би проверио валидност РИС-а, НАЛЕД је спровео истраживање ставова привреде на узорку од 250 предузећа. Велико подударање (87,5%) перцепције привредника и Регулаторног индекса говори нам да је привреда свесна реалне слике квалитета регулаторног окружења а с друге стране говори да је РИС добар показатељ мишљења привреде и стања законодавног процеса у Србији.

РИС је квантитативни, сумарни показатељ транспарентности и квалитета законодавног процеса, ажурности државе у спровођењу закона, предвидивости и конкурентности регулаторног окружења, развијен у сарадњи са Јуесејд (USAID) Пројектом за боље услове пословања.

На конференцији је представљено и истраживање ставова привреде према сивој економији, које показује да готово две трећине привредника сматра да су им годишњи приходи мањи за више од 30% због активности фирми које послују у сивој зони, док 15% сматра да њихови годишњи приходи мањи и до 50%.

Највећи број испитаника (84%) истиче обарање њихових цена као главну последицу постојања нелојалне конкуренције, као и смањење промета и отежано пласирање производа (79%) док у истом проценту истичу да су остали без средстава за улагање у технолошки развој. Више од две трећине фирми навело је и да због нелојалне конкуренције нису могли да запосле нове раднике, а у 44% случајева морали су да отпуштају раднике или смањују зараде.

Сваки четврти представник привредних субјеката сматра да половина радника у њиховим делатностима има уговор, али није пријављен на целокупну зараду, док сваки трећи сматра да више од 40% радника у њиховим делатности уопште нема уговор. Само 11% представника привредних субјеката сматра да у њиховој делатности нема предузећа која не плаћају порез.

Привредници, као и грађани чије су ставове према сивој економији НАЛЕД и УСАИД представили у априлу, већином не оправдавају постојање сиве економије. Међутим, њихова мишљења разликују се по питању одлучности државе да смањи обим сиве зоне. Док грађани у 58,9% случајева сматрају да је држава одлучна, већина привредника (55,2%) не верује да та спремност постоји.

Оно што је проблематично и код грађана и код привреде јесте то што већина не би пријавила фирму која послује у сивој зони. Нелојалну конкуренцију не би пријавило чак 69% предузетника и 54% предузећа. Уз то, само 12% представника привредних субјеката сматра да ће све фирме за које се открије да послују у сивој зони бити и кажњене.

Сузбијање сиве економије требало би да се, према мишљењу привреде, налази на другом месту приоритета владе у циљу побољшавања услова пословања за привреду, одмах иза инвестиција, док су при дну приоритета смањење јавног сектора и једноставније и брже административне процедуре.

Истраживање ставова привреде према сивој економији, које је за потребе НАЛЕД-а и УСАИД-а спровела агенција Ипсос Стратеџик маркетинг на стратификованом узорку од 250 предузећа, реализовано је у оквиру двогодишњег Пројекта јачања конкурентности Србије.