Привреда плаћа 384 непореска намета

Привреда плаћа 384 непореска намета, од којих су чак две трећине односно 247 парафискални, што значи да за њих од државе не добијају повратну услугу или вредност те услуге не одговара плаћеном износу, показује нова листа парафискалних намета коју су данас представили Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) и Јуесејд (USAID) Пројекат за боље услове пословања.

Први регистар парафискалних намета НАЛЕД је направио 2012. године и тада је евидентирано 371 непореско давање. У међувремену, држава је укинула 71 намет са ове листе, али су у 2013. години бољом евиденцијом у регистар ушла још 84 намета која тада нису регистрована.

Интересантно је и да је, упркос најавама из Владе Србије да ће се ићи ка финансијском растерећивању привреде, за последње две године уведено девет нових намета. Нове обавезе уведене су у оквиру закона о пореском поступку и администрацији, пловидби и лукама, робним резервама и тржишту капитала.

Највећи број непореских давања грађани и привреда плаћају држави - 277 (72 одсто). Следе намети које деле републички и нижи нивои власти - 49 (12,8 одсто). Треће место заузима Покрајина која наплаћује 40 различитих такси и накнада (10,5%), а најмање је у надлежности градова и општина - 18 (4,7%).

НАЛЕД и Јуесејд БЕП су за потребе израде регистра и у циљу сагледавања ставова привреде према парафискалним наметима урадили три истраживања - међу средњим и великим компанијама у свом чланству, међу малим предузећима и предузетницима које је спровело Удружење власника рачуноводствених агенција, као и на стратификованом узорку за целокупну привреду у реализацији Ипсос стратеџик маркетинга.

Оно што истичу и велика и мала предузећа јесте да након укидања 138 такси и накнада у 2012. плаћају исти или виши износ за парафискалне намете. Такође, и једнима и другима комуналне таксе праве највеће потешкоће у пословању. За велике компаније најпроблематичнија је фирмарина, а за предузетнике и мале фирме такса за регистрацију возила и накнаде у области екологије.

Привреди код парафискалних намета највише смета то што од државе не добијају никакву услугу заузврат (36 одсто), на другом месту издвајају непредвидивост, односно увођење нових такси (24 одсто), а тек на трећем месту као проблем истичу саму висину намета (18 одсто).

Велика и мала предузећа различито гледају на питање одговорности за увођење непореских и парафискалних намета. Две трећине великих и средњих предузећа виде републички ниво власти као одговоран за постојање парафискала док две трећине малих фирми одговорност пребацује на градове и општине.

Закон о накнадама и транспарентна наплата

Једно од могућих решења за растерећење привреде могло би да буде доношење јединственог Закона о накнадама за коришћење јавних добара. Министарство финансија оформило је прошле године радну групу у којој учествује НАЛЕД, уз подршку Јуесејд БЕП, а очекује се да нацрт закона буде завршен у првој половини 2014 године. НАЛЕД и Јуесејд БЕП залажу се да се у том закону нађе преглед свих накнада за коришћење јавних добара, при чему се ове накнаде не могу уводити ниједним другим законом осим Законом о накнадама.

Примедбе привреде на нетранспарентност система непореских давања такође би могле да буду решене увођењем обавезе свим јавним телима којима је поверена наплата такси и накнада да на интернет сајтовима креирају посебан део за намете у оквиру којег ће поставити све неопходне информације (акти о висини дажбина, упутства за попуњавање захтева, редослед процедура, инструкције за уплату, бројевие уплатних рачуна).