Нишка млекара“, највећа на југу и југоистоку Србије, од четвртка више не постоји

Некада државно предузеће за откуп и прераду млека, али и носилац производње млека и сточарства у овом делу наше земље, приватизовано је 2009, од када је неколико пута променило власника. Најпре је ову млекару, са свим запосленима, а било их је повремено и око 300, и са модерним линијама за прераду откупљеног млека купио конзорцијум три приватне фирме и одмах значајно унапредио производњу.

Релативно брзо, међутим, две фирме су изашле из посла, да би почетком прошле године једини члан некадашњег конзорцијума „Нишку млекару“ продао београдском „Имлеку“.

У погонима који су и после приватизације модернизовани дневно се прерађивало и до 150.000 тона млека дневно. На тржиште су пласирани висококвалитетно млеко, познати нишки јогурт, кисело млеко, павлака, различите врсте сирева, маслац и други млечни производи. Али, у последње две године постепено је смањивана производња и број радника. Крајем прошле године у „Нишкој млекари“ је остало само стотинак запослених, овог пролећа је после преговора са представницима власника („Имлека“) уз отпремнину отишло тридесетак возача, да би у четвртак радни однос раскинуло још 60 производних радника, мајстора. И поред више покушаја, у четвртак у „Нишкој млекари“ ни од кога нисмо могли да добијемо информацију зашто се и како ово догодило. Капије су закључане, а на телефоне у предузећу нико се није јављао.

Од неколицине радника који су радили у млекари у Нишу до последњег дана, до 31. маја, а које смо у четвртак срели испред капија сазнали смо да је социјалним програмом првобитно било предвиђено да се запосленима који напусте предузеће исплати по 400 евра за сваку годину радног стажа. Најновији власник понудио је, речено нам је, 200 евра, да би после разговора и преговора постигнут договор о исплати 280 евра по години стажа свима који добровољно оду.

Нико у четвртак није знао да нам каже ни шта ће бити са запосленима који су још увек у предузећу (незванично смо сазнали да је остало 12 производних радника и десетак запослених у администрацији). Није познато ни каква је судбина производних погона.

Ипак највећа је непознаница шта ће бити са примарном производњом млека у овом делу Србије и да ли више приватних и по капацитетима мањих млекара може да откупи и преради све количине произведеног сировог млека у нишком крају.

Ћутање „Имлека”

Током дана више пута смо покушавали да успоставимо контакт са руководством „Имлека”. Око поднева од правнице у Нишкој млекари добили смо контакт број протпарола „Имлека” Марије Маловић и одмах потом смо, у 12,20 часова први пут разговарали са њом. Рекли смо шта нас интересује и инсистирали да нам руководство  компаније одговори на само два питања – да ли је тачно да је још 60 радника из производње отишло из „Нишке млекаре” и да је само двадесетак запослених остало и, друго, шта „Имлек“ планира са „Нишком млекаром”.

Марија Маловић нам је рекла да ће нам послати одговоре најкасније за пола сата. Позвали смо опет у 13 часова, потом и у 13,30, када смо добили информацију од ње „да чека одговоре од менаџмента и да ће нам их проследити у наредних двадесетак минута”.

Од 14 до 15,30 часова звали смо на телефон портпарола Марије Маловић (064 878 05 55) још петнаестак пута, упорно је игнорисала наше позиве и ни једном није одговорила... Уопште се није јављала.