Повратак алексиначког угља

Налазишта мрког угља у околини Алексинца, најбогатија те врсте у Србији, ускоро би могла поново да се експлоатишу. Руководство алексиначке општине је покренуло иницијативу и припремило пројекте како би, као до пре двадесет година, одавде угаљ одлазио у термоелектране, топлане и слична постројења, али и за широку потрошњу, каже за наш лист Иван Димић, председник општине Алексинац.

– Процењује се да висококвалитетног мрког угља на територији наше општине има за готово пола века експлоатације – наглашава Димић, подсећајући да је угаљ из ревира Алексиначких рудника престао да се вади након експлозије метана која се догодила крајем новембра 1989. године. Том приликом је погинуло 90 рудара.

Према пројекту који је сачињен у алексиначкој локалној самоуправи, за експлоатацију угља се не би користила стара, запуштена окна, која су опасна управо због присуства метана, већ је планирано да се отворе нове јаме. Прва би била недалеко од села Суботинац, поред пута Алексинац–Сокобања.

– Да би се то остварило, неопходно је променити ток реке Моравице (сокобањске). Због тога очекујемо помоћ Министарства енергетике и рударства, али и Јавног предузећа „Србијаводе”. Истина је да измештање корита изискује знатна материјална средства, али би се та инвестиција брзо исплатила, а користи би било и за државу и за нашу општину, али и за рударе Алексиначких рудника – истиче Димић.

Обнова експлоатације угља била би изврсна основа и за почетак искоришћавања богатих налазишта уљних шкриљаца, којих такође има на алексиначком подручју, а за које стручњаци кажу да су по проценту нафте који садрже (између 12 и 18 одсто) најквалитетнији у Европи. Процењује се да у алексиначком региону постоји 1,8 милијарди тона уљних шкриљаца, од чега се може добити око 180 милиона тона нафте. О каквом се богатству ради, илуструје податак да се у Србији годишње преради и потроши око четири милиона тона „црног злата”.

-----------------------------------------------------------

Рударско насеље опстало

У насељу Алексиначки рудник, где је пре несреће 1989. године било 4.000 житеља, од којих је сваки трећи радио у јамама, и данас има рудара. Њих око 300 сада је ангажовано у другим рудницима. Они раде у специјализованим екипама за отварање нових јама и на ископу угља у другим угљенокопима, али и даље са својим породицама живе на „Мајдану” поред Алексинца.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Povratak-aleksinachkog-uglja.sr.html