Светска банка: Србију у 2016. очекује динамичан раст

Србија се са земљама југоисточне Европе вратила у зону раста, рекао је на конференцији за новинаре економиста Светске банке у Србији Лазар Шестович, који је оценио да би привредни раст у Србији био и већи да није било суше која је смањила пољопривредну производњу за око десет одсто.

Шестович је указао да је Светска банка ревидирала на горе пројекцију привредног раста Србије за ову годину на 0,5 одсто, иако је на почетку године била предвидела да ће Србија остати у рецесији.

Како је указао, привредни раст од 1,5 одсто пројектован за следећу годину, и даље је испод потенцијала српске економије, али да је сасвим реалан.

"На средњи рок очекујемо знатно више стопе раста у Србији, које би могле достићи регионални просек", рекао је Шестович.

Светска банка је оценила и да се економска активност у шест земаља југоисточне Европе убрзава и навела да се очекује раст у региону у 2015. години у просеку 1,5 одсто.

Највеће стопе раста пројектоване су за Црну Гору – 3,4 одсто, Македонију 3,2 одсто, а најнижа за Србију 0,5 одсто.

Шестович је рекао да су узроци привредног раста повећање приватних инвестиција као и раст потрошње.

Навео је да је у Србији стопа незапослености значајно пала са 20,3 одсто прошле године, на 17,9 одсто у овој години.

Истакао је да је Србија један од најбољих примера како може да се направи значајан развој и смањење фискалног дефицита, и навео да је тај дефицит преполовљен са прошлогодишњег седам до осам одсто БДП-а на четири одсто, а до краја ове године могао би бити и мањи.

Очекује и даље смањење фискалног дефицита у 2016. години, али не тако нагло као у 2015. години.

Шестович је истакао и да је прогноза Светске банке да ће тај дефицит на крају следеће године бити 3,5 одсто БДП-а, а на крају 2017. 2,5 до три одсто.

То је ниво дефицита који омогућава одрживост јавног дуга, рекао је Шестович.

Нагласио је да се Србија полако раздужује према спољним партнерима, и да је пројекција да ће дефицит у текућим трансакцијама у овој години бити четири одсто БДП-а, што је огроман успех с обзиром на то да је Србија пре економске кризе имала тај дефицит већи од 20 одсто БДП-а.

Шеф Канцеларије Светске банке у Београду Тони Верхејен истакао је да је због фискалне консолидације и последица поплава очекиван пад српске економије од пола процента.

"Ипак Србија је, уз подстицаје из међународног окружења, успела да оствари раст", навео је Верхејен.

Рекао је и да неће бити завршена приватизација 17 стратешких предузећа за које је рок крај маја.

"Ми с Владом тражимо решење да не оду у стечај, већ да нађемо приватног партнера који ће откупити имовину", навео је Верхејен.

РТС