Блог

Није баш кошарка најважнија ствар да би се њоме бавили. Није ни најважнија „споредна ствар“. Ваљда је то фудбал. Али, како се ових дана сви баве кошарком, то јест, протеклим европским првенством у кошарци, ред је да и ми пропратимо то такмичење.

На Западу ништа ново, а ни у Србији нема промена. Нажалост! Мислим најпре на промену временских (не)прилика. И даље у ове ране септембарске дане Сунце немилосрдно пржи. Кише нема месецима. У појединим подручјима Србије. И како преживети?

Поштовани Жељко Митровићу,

Сведоци смо свакодневног полагања камена темељаца у нове производне погоне у Србији. Увелико се гради; аутопутеви, мостови, фабрике, тунели, Београд на води, фонтане... Тако да имамо управо ово што имамо. А боље би било да имамо оно што немамо. А други имају!

Никад није све потаман. На једној страни добијаш, на другој губиш. Увек се нађе нешто да ти поквари планове, да те заустави у напредовању, да ти урнише живот!

Србија је коначно на добром путу. Пошто је изабрана Влада и сада „свако на своје радне задатке!“, да цитирамо Слободана Милошевића.

Тај последњи испит пред Ђошом његове колеге из српске престонице нису положиле...

Гуске су спасиле Рим, али је глупо веровати да ће се у нашем случају историја поновити!

Случај (не)легалног избора директора Дома ученика у Нишу и покушаја бившег узбуњивача Весне Љубенковић из те установе, да укаже на проблеме, није једини који је пробио све законске границе и медијску пажњу.

Управо овако као у наслову некада су васпитаване генерације светле социјалистичке омладине. Рад изнад свега.