Ханука, празник слободе и светлости

Ханука представља прославу победе Јевреја Макабејаца над паганском грчко-асиријском војском предводјеном Антиохијем Четвртим, као и посвећења Другог Храма који је био оскрнављен током њихове окупације Јерусалима.   

Својом победом Макабејци су изборили право да Јевреји поново практикују Јудаизам и на тај нацин спасили монотеизам у свету.  Истовремено су и поново успоставили политичку независност за јеврејски народ.  То значи да је Ханука, де фацто, прослава јеврејског националног преживљавања и поновне успоставе верских слобода.

Као одговор на верска прогањања и забране успостављене по окупацији земље, Јуда Макаби (реч "макаби" знаци "чекић"), син свештеника Мататеје, и његових четворо браће су организовали покрет отпора чији су следбеници познати под именом Макабејци. 

Примењујући тактику герилског ратовања, Макабејци су за "дивно чудо" успели да истерају знатно моћнију грчко-асиријску војску из Јудеје.  По извојеваној победи, 25-тог дана месеца кислева (по јеврејском календару) године 165-те п.н.е приступило се освећењу и "прочисћењу" Храма. 

На основу записа у Талмуду, пронадјено уље за осветљење Храма било је довољно за само један дан, али је оно горело, за "дивно чудо", пуних осам дана и ноћи - тачно онолико времена колико је требало да се допреми нова количина уља.

Ханука је празник светлости и траје осам дана и ноћи.  У знак сећања на сва чуда која су се десила, за Хануку се користи посебан 8-мокраки свечњак (са допунским деветим краком за свећицу на средини свечњака), познатим под именом "Менора за Хануку" или "Ханукија", који гори током свих осам дана и ноћи прославе празника. 

Паљење свећица у свечњаку представља централни чин целокупне прославе Хануке.  Прве ноћи празника пали се прва свећица, а сваке наредне ноћи јос по једна допунска свећица; пламен се разноси посебном свећицом која се чува на краку на средини свечњака.

На тај начин, последњег дана празника Хануке горе свих осам свећица на Ханукији, симболизујући осам дана и ноћи непрекидног горења уља у Храму по победи Макабејаца.  Паљење свечица треба обављати близу прозора или врата, како би се свима огласила чуда која су се тада догодила.  Током паљења свећица, традиционално се изговарају благослови и пева стара песма "Ханерот Халалу", а потом песма "Маоз Цур".

Ханука је весели празник, посебно за децу.  По паљењу свећица, сви чланови породице (а често и позвани гости) се окупљају око трпезе где се уз јело и играње игара прославља празник.

 Традиционална храна за Хануку је пржена и припремљена са доста уља, у знак сећања на чудо да је мала количина уља горела осам дана и ноћи.  Најпопуларније јело је ешкенаског порекла: "кромпир-шницла", која представља врсту палачинке од кромпира ("латкас" на јидишу, "лививот" на хебрејском).

Данас се једу и посебне крофне за Хануку, познате као "суфганиот" на хебрејском.  За Хануку се и традиционално игра "дреидел" ("сивовон" на хебрејском), игра са чигром чија су правила толико проста да их могу играти заједно сви чланови породице, од најмладјих унука до најстаријих бака и дека. 

Традиционални обичај давања џепарца (новца) деци за Хануку, данас је у многим јеврејским породицама прерастао у обичај дељења поклона за Хануку.

Свим Јеврејима честитамо најрадоснији празник Хануку.