Hanuka, praznik slobode i svetlosti

Hanuka predstavlja proslavu pobede Jevreja Makabejaca nad paganskom grčko-asirijskom vojskom predvodjenom Antiohijem Četvrtim, kao i posvećenja Drugog Hrama koji je bio oskrnavljen tokom njihove okupacije Jerusalima.   

Svojom pobedom Makabejci su izborili pravo da Jevreji ponovo praktikuju Judaizam i na taj nacin spasili monoteizam u svetu.  Istovremeno su i ponovo uspostavili političku nezavisnost za jevrejski narod.  To znači da je Hanuka, de facto, proslava jevrejskog nacionalnog preživljavanja i ponovne uspostave verskih sloboda.

Kao odgovor na verska proganjanja i zabrane uspostavljene po okupaciji zemlje, Juda Makabi (reč "makabi" znaci "čekić"), sin sveštenika Matateje, i njegovih četvoro braće su organizovali pokret otpora čiji su sledbenici poznati pod imenom Makabejci. 

Primenjujući taktiku gerilskog ratovanja, Makabejci su za "divno čudo" uspeli da isteraju znatno moćniju grčko-asirijsku vojsku iz Judeje.  Po izvojevanoj pobedi, 25-tog dana meseca kisleva (po jevrejskom kalendaru) godine 165-te p.n.e pristupilo se osvećenju i "pročisćenju" Hrama. 

Na osnovu zapisa u Talmudu, pronadjeno ulje za osvetljenje Hrama bilo je dovoljno za samo jedan dan, ali je ono gorelo, za "divno čudo", punih osam dana i noći - tačno onoliko vremena koliko je trebalo da se dopremi nova količina ulja.

Hanuka je praznik svetlosti i traje osam dana i noći.  U znak sećanja na sva čuda koja su se desila, za Hanuku se koristi poseban 8-mokraki svečnjak (sa dopunskim devetim krakom za svećicu na sredini svečnjaka), poznatim pod imenom "Menora za Hanuku" ili "Hanukija", koji gori tokom svih osam dana i noći proslave praznika. 

Paljenje svećica u svečnjaku predstavlja centralni čin celokupne proslave Hanuke.  Prve noći praznika pali se prva svećica, a svake naredne noći jos po jedna dopunska svećica; plamen se raznosi posebnom svećicom koja se čuva na kraku na sredini svečnjaka.

Na taj način, poslednjeg dana praznika Hanuke gore svih osam svećica na Hanukiji, simbolizujući osam dana i noći neprekidnog gorenja ulja u Hramu po pobedi Makabejaca.  Paljenje svečica treba obavljati blizu prozora ili vrata, kako bi se svima oglasila čuda koja su se tada dogodila.  Tokom paljenja svećica, tradicionalno se izgovaraju blagoslovi i peva stara pesma "Hanerot Halalu", a potom pesma "Maoz Cur".

Hanuka je veseli praznik, posebno za decu.  Po paljenju svećica, svi članovi porodice (a često i pozvani gosti) se okupljaju oko trpeze gde se uz jelo i igranje igara proslavlja praznik.

 Tradicionalna hrana za Hanuku je pržena i pripremljena sa dosta ulja, u znak sećanja na čudo da je mala količina ulja gorela osam dana i noći.  Najpopularnije jelo je eškenaskog porekla: "krompir-šnicla", koja predstavlja vrstu palačinke od krompira ("latkas" na jidišu, "livivot" na hebrejskom).

Danas se jedu i posebne krofne za Hanuku, poznate kao "sufganiot" na hebrejskom.  Za Hanuku se i tradicionalno igra "dreidel" ("sivovon" na hebrejskom), igra sa čigrom čija su pravila toliko prosta da ih mogu igrati zajedno svi članovi porodice, od najmladjih unuka do najstarijih baka i deka. 

Tradicionalni običaj davanja džeparca (novca) deci za Hanuku, danas je u mnogim jevrejskim porodicama prerastao u običaj deljenja poklona za Hanuku.

Svim Jevrejima čestitamo najradosniji praznik Hanuku.