Легализација 238 пута јефтинија него пре?

Новине шестог закона о легализацији, који би коначно требало да уведе у легалне токове све бесправно изграђене некретнине, своде се на ниске цене и кратке рокове, не би ли се у Србији већ једном, барем у грађевинарству, сазнало шта коме припада. Кључан документ који предвиђа Закон о озакоњењу јесте – извештај о затеченом стању, а требаће само онима који до сад нису започели поступак легализације.

За разлику од оних који су већ поднели захтев за легализацију свог објекта, а који ће за завршетак овог процеса морати да плате само таксу од 3.000 динара (за станове до 100 квадрата), власници станова и кућа који до сад нису иницирали легализацију, поред доказа о плаћеној такси, мораће да прибаве још два документа: извештај о затеченом стању објекта, који кошта око пола евра по квадрату, и доказ о својини, који се добија у Катастру.

Њихови укупни трошкови за легализацију до 100 квадрата износиће мање од 100 евра, што је чак 238 пута мање него до сада.

Извештај о затеченом стању је технички документ чији је саставни део елеборат геодетских радова за незаконито изграђен објекат. Будући да извештај ради одговорни пројектант, а део који се односи на елеборат геодета, они који ће морати да га приложе уз захтев за легализацију, овај папир могу да “заврше” у некој геодетској фирми или пројектном бироу.

Кад је реч о доказу да власник има одговарајуће право на грађевинском земљишту или објекту, то може бити правоснажна судска пресуда, уговор о преносу права коришћења, односно куповини земљишта, уговор о куповини објекта, уговор о суинвестирању изградње здања, као и правоснажно решење о наслеђивању.

У случају надзиђивању или претварању заједничких просторија у стан доставља се уговор са скупштином станара, а ако она није формирана доказ је сагласност већине власника на посебним деловима зграде.

Нови закон о озакоњењу нелегалних објеката неће бити временски ограничен. Његова примена почиње даном доношења закона, што се очекује крајем октобра, док ће грађевински инспектори имати рок од шест месеци да попишу нелегалне објекте.

Грађани који никада нису подносили пријаву за легализацију, то не морају ни сада да раде, већ ће, кад буду пописани, морати да плате таксу за озакоњење и доставе поменути извештај о затеченом стању и доказ права својине.

Рок за доставу доказа о одговарајућем праву, за оне са нерешеним имовинско-правним односима биће 30 до 90 дана; за извештај о затеченом стању грађани ће “имати форе” 30 дана, а за доказ о плаћеној такси за „озакоњење” – 15 дана.

Грађани које су високе цене или неке друге бирократске сметње до сад спречавале да у земљишне књиге, односно катастар непокретности, упишу свој објекат, уколико нови закон буде донет, моћи ће то да заврше крајње повољно: за некретнине површине веће до 200 квадрата плаћаће таксу од 10.000 динара, док ће такса за оне до 300 метара квадратних, износити дупло више.

У ситуацији када власник жели да легализује стан у згради која такође није легализована, уколико фирма инвеститора још постоји – захтев подноси инвеститор и зграда се тада третира као комерцијални објекат, што подразумева таксу од 50.000 динара за зграде до 1.000 квадрата и таксу од два милиона динара за зграде површине веће од 1.000 квадрата.

Ако је зграда одавно изграђена, или инвеститор више не постоји, да би зграда била легализована нису потребни захтеви и сагласност свих станара, већ само захтев једног власника стана, с тим што се онда такса за озакоњење зграде не плаћа.

Наравно, у овој варијанти је потребно урадити извештај о затеченом стању целе зграде и прибавити доказ о власништву, јер у катастар није могуће уписати стан, ако није уписана зграда.