Legalizacija 238 puta jeftinija nego pre?

Novine šestog zakona o legalizaciji, koji bi konačno trebalo da uvede u legalne tokove sve bespravno izgrađene nekretnine, svode se na niske cene i kratke rokove, ne bi li se u Srbiji već jednom, barem u građevinarstvu, saznalo šta kome pripada. Ključan dokument koji predviđa Zakon o ozakonjenju jeste – izveštaj o zatečenom stanju, a trebaće samo onima koji do sad nisu započeli postupak legalizacije.

Za razliku od onih koji su već podneli zahtev za legalizaciju svog objekta, a koji će za završetak ovog procesa morati da plate samo taksu od 3.000 dinara (za stanove do 100 kvadrata), vlasnici stanova i kuća koji do sad nisu inicirali legalizaciju, pored dokaza o plaćenoj taksi, moraće da pribave još dva dokumenta: izveštaj o zatečenom stanju objekta, koji košta oko pola evra po kvadratu, i dokaz o svojini, koji se dobija u Katastru.

Njihovi ukupni troškovi za legalizaciju do 100 kvadrata iznosiće manje od 100 evra, što je čak 238 puta manje nego do sada.

Izveštaj o zatečenom stanju je tehnički dokument čiji je sastavni deo eleborat geodetskih radova za nezakonito izgrađen objekat. Budući da izveštaj radi odgovorni projektant, a deo koji se odnosi na eleborat geodeta, oni koji će morati da ga prilože uz zahtev za legalizaciju, ovaj papir mogu da “završe” u nekoj geodetskoj firmi ili projektnom birou.

Kad je reč o dokazu da vlasnik ima odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu ili objektu, to može biti pravosnažna sudska presuda, ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta, ugovor o kupovini objekta, ugovor o suinvestiranju izgradnje zdanja, kao i pravosnažno rešenje o nasleđivanju.

U slučaju nadziđivanju ili pretvaranju zajedničkih prostorija u stan dostavlja se ugovor sa skupštinom stanara, a ako ona nije formirana dokaz je saglasnost većine vlasnika na posebnim delovima zgrade.

Novi zakon o ozakonjenju nelegalnih objekata neće biti vremenski ograničen. Njegova primena počinje danom donošenja zakona, što se očekuje krajem oktobra, dok će građevinski inspektori imati rok od šest meseci da popišu nelegalne objekte.

Građani koji nikada nisu podnosili prijavu za legalizaciju, to ne moraju ni sada da rade, već će, kad budu popisani, morati da plate taksu za ozakonjenje i dostave pomenuti izveštaj o zatečenom stanju i dokaz prava svojine.

Rok za dostavu dokaza o odgovarajućem pravu, za one sa nerešenim imovinsko-pravnim odnosima biće 30 do 90 dana; za izveštaj o zatečenom stanju građani će “imati fore” 30 dana, a za dokaz o plaćenoj taksi za „ozakonjenje” – 15 dana.

Građani koje su visoke cene ili neke druge birokratske smetnje do sad sprečavale da u zemljišne knjige, odnosno katastar nepokretnosti, upišu svoj objekat, ukoliko novi zakon bude donet, moći će to da završe krajnje povoljno: za nekretnine površine veće do 200 kvadrata plaćaće taksu od 10.000 dinara, dok će taksa za one do 300 metara kvadratnih, iznositi duplo više.

U situaciji kada vlasnik želi da legalizuje stan u zgradi koja takođe nije legalizovana, ukoliko firma investitora još postoji – zahtev podnosi investitor i zgrada se tada tretira kao komercijalni objekat, što podrazumeva taksu od 50.000 dinara za zgrade do 1.000 kvadrata i taksu od dva miliona dinara za zgrade površine veće od 1.000 kvadrata.

Ako je zgrada odavno izgrađena, ili investitor više ne postoji, da bi zgrada bila legalizovana nisu potrebni zahtevi i saglasnost svih stanara, već samo zahtev jednog vlasnika stana, s tim što se onda taksa za ozakonjenje zgrade ne plaća.

Naravno, u ovoj varijanti je potrebno uraditi izveštaj o zatečenom stanju cele zgrade i pribaviti dokaz o vlasništvu, jer u katastar nije moguće upisati stan, ako nije upisana zgrada.