Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

Шетња лесковачком чаршијом - од турске касабе до индустријског града

rssBookmark and Share

Лесковац 20.09.2020. Јужна Србија Инфо

Лесковачки музеј је истински чувар културне и историјске баштине нашег краја који сваке године поставља све веће и захтевније циљеве и ниже запажене успехе. Отворен други део изложбе "Времеплов лесковачког краја".

Шетња лесковачком чаршијом - од турске касабе до индустријског града

Последњи у низу успеха је отварање друге фазе сталне поставке Времеплов лесковачког краја крајем јуна која осликава најзначајнији историјски период града Лесковца, период између два светска рата када је турска касаба на Ветерници претворена у трговачки и индустријски центар.

Шетајући лесковачком чаршијом, путовање је настављено кроз трговачку причу поред разбоја који је краљ Милан поклонио лесковачкој ткачкој школи где је речено да су Лесковчани трговали индустријским производима од чувене индустријске конопље. Лесковачки трговци су углавном били слуге код Турака, нису били писмени и много су се мучили у изградњи капитала. Трговали су са ужаријом, увозио се вунени гајтан који је био веома тражен и Лесковчани су донели историјску поставку и одлучили да га производе. Године 1884. отворена је прва српска гајтанара данас једини Текстилни музеј у Србији. Убрзо након тога отворена је и друга која је са првом спојена и отворена је прва фабрика штофа 1896. године. Занимљиво је да Лесковац није тада поседовао учене текстилце зато је отворена 1890. прва ткачка школа која ради и дан данас.

Путовање је настављено предањем о фабрикама које су радиле на парне машине и о хидроцентрали на Вучјанки отвореној 1903. године, другоотвореној у Србији.

Димитријевић је рекао: „1896. године отворена је прва фабрика са парним машинама, већ 1903. године у Лесковац је стигла струја. Друга хидроцентрала у Србији и први далековод у Србији, од Вучја до Лесковца, подигнут је за потребе лесковачке индустрије. Ова хидроценрала и дан данас ради са истим машинама које су инсталиране 1903. године. Између два светска рата број фабрика нарастао је на 35 индустријских предузећа, на 13 текстилних фабрика. Прва фабрика гуме у Југославији отворена је у Лесковцу, друга фабрика гуме је такође отворена у Лесковцу. Након Другог светског рата све је то однесено за Ниш и Словенију.“

Присутнесу се упознали и са старим лесковачким породицама Кукарима и Влајчићима, као и са оригиналном рецептуром за пасту коју су они припремали у фабрици сапуна у којој се данас налази Лесковачки културни центар.

Говорећи о банкама између два светска рата, Небојша Димитријевић рекао је следеће:

„Лесковац је имао и шест банака, и тих шест банака биле су у власништву Лесковчана, нису имале страни капитал, ни испоставу Народне банке, јер је тада почео Други светски рат. Сав новац који се у Лесковцу улагао, био је новац Лесковчана. Када је ударила криза, Лесковчани нису то толико тешко поднели, јер нису били везани за амерички новац, за европски новац, већ за сопствени капитал који су улагали и враћали свом граду.“

Под будним оком директорке Народног музеја Мире Ниношевић Диимитријевић је представио неке од предмета из тог периода. Свећњаке пред којима су одборници полагали заклетву, а који су престали да се користе после Другог светског рата, прангију из које се пуцало на важне датуме и добош за важне објаве.

Пажња је посвећена и Михајлу Бабамилкићу који је више пута био председник општине Лесковац и његовој реченици: „Сас мале паре правим џумбус!“

На данашњем обиласку било је речи и о гардероби у то време, а изложене су хаљине које приказују развој женске моде од периода након ослобођења од Турака до хаљина које су стигле из Париза. У оквиру поставке изложена је и хаљина поклон Народног позоришта Лесковац.

У том перидоу одржавали су се аеромитинзи – жене су се тада први пут возиле авионом, тачније 1935. године, на аеродрому. Од 1930. године ватрогасно друштво приређивало је забаве, седељке, хуманитарна дружења, такође смо имали и веома јако соколско друштво. Настављајући причу о друштвеном животу Лесковца је речено да су жене активно учествовале у животу, да је било певачких друштава и 10 фудбалских клубова, један са називом ФК Манчестер. Лесковац је био град кафана, према подацима 1931. имао је чак 105 кафана. На 42 мушка становника долазила је по једна кафана, што значи да је читава мушка популација могла да се смести у лесковачке кафане. Кафане су биле и места у којима су радили први биоскопи и прва позоришта. Први професионални биоскоп је донео Јован Денић из Америке, најпознатији у то време је био Славујев биоскоп који кажу био маг маркетинга тог времена.

Шетња Српским Манчестером је завршена у реконстуисаној лесковачкој кафани тог периода са намештајем из Малог Каспера и објашњењем како је Буре добио надимак:

„Почело је са Димитријем, дедом Миодрага Глигоријевића Бурета, који је за опкладу попио буре од 14 литара пива и тако су добили надимак Буре. Још пре Првог светског рата су правили ћевапе, наследио је његов син Милан, а њихова радња налазила се на месту данашње статуе ланета у парку, до је након њега Димитријев унук Миодраг довео до савршенства, чувени Миодраг Буре.“

„Нажалост, епидемија вируса корона је пред нас ставила бројне изазове па су тренутно онемогућене масовне посете музеју, а велико је интересовање за ову поставку. Свакако се обилазак организује у мањим групама од десетак људи, па позивам све наше суграђане да посете Народни музеј. Захваљујем директорки и њеним запосленима на гостопримству и стручном кустосу Небојши Димитријевићи на исцрпним објашњењима. Хвала вам што својим вредним радом чувате од заборава нашу богату историју. Врло је важно да упамтимо нашу историју, јер како је рекао наш познати песник Раде Јовић „Ми Лесковчани на малечку столичку седимо и у големо небо гледамо.“.“

Небојша Димитријевић, кустос Народног музеја, који је и званично проглашен најбољим кустосом у Србији је казао да је ова друга фаза поставке Времеплов лесковачког краја, која је вредна 22 милиона. „Важно је да ми који баштинимо и сви остали људи схватимо важност чувања традиције и идентитета, а музеји јесу чувари традиције и најбољи показатељи онога што је било. Нарочито ако тиме можете да се поносите, ако сте јединствени, онда то треба и да покажете. То схватају запослени у музеју, то схватају представници локалне самоуправе, а полако допиремо и до наших грађана који су заиста заитересовани за оно што тренутно имамо да им понудимо. 2015. године је отворена поставка у приземљу музеја и она обухвата период од праисторије до периода освајања Турака, док ова креће од 1878. године. Овде нисмо завршили, очекује нас и трећа фаза која носи радни назив „Ослободилачке буне и ратови“ и она ће обухватити Први српски устанак, Други српски устанак и Први светски рат.“

Коментара: 0


#   Лесковац   изложба   Турска   индустрија   текстил   Народни музеј Лесковац   Дан ослобођења од Турака   касаба
@


 


[ Додај коментар ]





Будите у току

Дозволите обавештења са овог портала о актуелним збивањима