SRPSKI ARTIKLI JEFTINIJI U CRNOJ GORI

Proizvodi domaćih kompanija manje koštaju u Crnoj Gori nego u Srbiji, proizvođači tvrde da su za to „krivi" niži porezi i marže

Srpski proizvodi u Crnoj Gori koštaju mnogo manje nego u Srbiji! U susednoj državi jeftini su proizvodi kompanija „Takovo", „Knjaz Miloš", „Imlek", „Nekst", „Nektar"... Proizvođači iz Srbije ne poriču da svoje proizvode prodaju po nižoj ceni u CG, a među glavnim razlozima za to navode niže poreze i marže, stabilnost valute, ali i viši životni standard u susednoj državi.

Kisela voda „Knjaz miloš" od 1,5 litara u Podgorici košta 0,45 evra, što je oko 35 dinara, a u Beogradu 41,9 dinara, odnosno za oko sedam dinara skuplje. Eurokrem „takovo" od 500 grama u Crnoj Gori staje 1,85 evra ili oko 143 dinara, dok je u Srbiji on skuplji za oko 45 dinara. „Nektarov" sok od jabuke u Srbiji košta 63,9 dinara, a u Crnoj Gori je jeftiniji za oko 16 dinara i košta 62 centa ili 48 dinara.

Rade Pribićević, direktor „Danjub fuds grupe", u čijem je vlasništvu pet najvećih srpskih mlekara, požarevački „Bambi" i aranđelovački „Knjaz Miloš", priznaje da su cene pojedinih proizvoda navedenih kompanija niže u Crnoj Gori nego u Srbiji. On, pak, tvrdi da za to ima „valjanih" razloga.

- Prvi razlog je taj što se cene za CG određuju u evrima, a u Srbiji u dinarima. S obzirom na to da kod nas evro nelogično pada, isto tako nerealno utiče i na maloprodajne cene. Drugi razlog leži u tome što su u CG porezi u proseku manji nego kod nas. Kad kažem u proseku, mislim na većinu proizvoda i na to da se u CG porezi razlikuju od artikla do artikla. Kod nas je PDV 18 odsto, pa pošto je on uključen u cenu, u startu je proizvod skuplji za toliko - kaže Pribićević. On dodaje da je treći, ujedno i poslednji razlog, taj što su u Crnoj Gori maloprodajne marže niže nego u Srbiji, ne želeći da otkrije koliko su to marže niže u susednoj državi od srpskih.

Rodoljub Drašković, vlasnik kompanije „Svislajon Takovo", za Press objašnjava da je u formiranju cene presudna konkurencija.

- Cene se nivelišu prema tržišnoj konkurenciji. Ako je konkurencija jaka, cene su niže i obratno. Na crnogorskom tržištu konkurencija je velika, te naši proizvodi moraju da budu konkurentni i u ceni. Zahvaljujući tome, najzastupljeniji smo na njihovom tržištu sa čak 70 odsto, dok ostali proizvođači dele ostatak - kaže Drašković, i navodi da u Crnoj Gori nema carine na uvoz sirovina.

- Pored toga, i marže su im mnogo niže, kao i porezi. Tako je svaki naš proizvod u Srbiji skuplji bar 28 odsto nego kod njih. Prema pravilu, tamo gde ima monopola, marže su mnogo veće - objašnjava Drašković, i dodaje da je životni standard mnogo viši u CG nego u Srbiji i da to bitno utiče na formiranje cena.

„Šoping" računica

Kao u „stara dobra vremena", kad su građani Srbije putovali u Mađarsku po najosnovnije životne namirnice, tako sada mogu da krenu put Crne Gore. Ukoliko kupuju na veliko, put do susedne države će debelo da im se isplati. Naime, autobuska karta od Beograda do Podgorice i nazad košta 2.330 dinara, taman toliko kolika je razlika između šopinga određenih proizvoda na veliko u Crnoj Gori i u Srbiji. Put kolima do Podgorice i nazad skuplji je od autobusa i košta oko 6.000 dinara. Međutim, ako istim kolima krene po jedan član iz dve porodice ili čak tri, računica je mnogo isplativija.