Danas: Siva ekonomija protiv srpske privrede

Fiskalna zahvatanja u Srbiji nešto su niža nego u regionu a još niža u odnosu na zapadne zemlje, čak je i poreski miks relativno dobro izbalansiran, ali to ipak nije dovoljno stimulativno da bi obezbedio značajniji rast BDP-a i veće investicije pogotovu iz domaćih resursa, slažu se stručnjaci i privrednici.

– Paradoks je da zemlje sa najnižim poreskim stopama u regionu, Srbija, Bugarska i Rumunija, imaju istovremeno najveći procenjeni udeo sive ekonomije, kreće se oko i iznad 30 odsto. Istovremeno, Nemačka, na primer, ima visoke poreze ali joj je „siva zona“ svedena na nekih 15 procenata. To ukazuje da bez vladavine prava, jačanja institucija i pravnog sistema ne bi moglo da računaju na ozbiljniji privredni rast. Međutim, kod nas reforma Poreske uprave, koja je ključna u tom segmentu, još nije sprovedena i uprkos nekim pomacima, opterećuje je nedovoljan nivo institucionalne nezavisnosti, nedovoljan broj inspektora, čak dvostruko manje od standarda, a od 2003. ima i značajno manje zaposlenih – kaže za Danas Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

On dodaje da čak ni kvazifiskalni nameti nisu presudni. Podseća da smo pre tri godine imali ukidanje više od stotinu raznih taksi i naknada, pa se ništa značajnije nije promenilo u privrednom ambijentu.

– Zapravo, nije problematično pravo, na primer, lokalnih samouprava da odluče o naplati neke takse, to se radi i u razvijenim zemljama, već je potreban sistem da se one primenjuju na objektivan način – objašnjava Altiparmakov.

On je ukazao i da privredni rast Srbije čitavu deceniju zaostaje za uporedivim zemljama istočne Evrope, a glavni razlog za to je nedostatak investicija, pre svega domaćih. Procenio je da svake godine izostane bar 1,5 milijardi evra ulaganja, a pri tom je oko tri puta veći nedostatak domaćih investicija u odnosu na nedostatak javnih.

Prema rečima Jurija Bajeca, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, tačno je da su stimulativni porezi, pre svega na dobit koji kod nas iznosi 15 odsto, dok u razvijenim zemljama dostiže i 30 procenta, ali ističe da to nije jedini motiv za ulaganja.

– Naročito kod stranih investitora, opredeljujući su razni popusti i olakšice koje dobijaju bilo od države za razna fiskalna oslobađanja ili subvencije po broju zaposlenih, bilo od lokalnih samouprava kroz dodelu zemljišta ili infrastrukture. Pogodna je i najava da će se smanjiti nameti na zarade, iako još stoji zamerka za to što zahvatanja iz tog dela nisu progresivna. Međutim, razlozi da neko uđe u investiciju daleko su kompleksniji i privrednik će prvo da procenjuje sigurnost ulaganja, koliko je pravnim mehanizmima njegov kapital zaštićen a potom ceni i brzinu kojom će dobiti razne dozvole i saglasnosti, odnosno koliko će mu vremena biti potrebno da pokrene investiciju – kaže Bajec.

On naglašava činjenicu da se sa mnogo manje problema suočavaju strane kompanije, dok domaći privrednici imaju daleko više primedbi i zahteva prema državnoj upravi.

– Nezavisno od poreskih stopa, domaće firme se daleko teže bore sa administrativnim preprekama, teže dobijaju subvencije ili pogodnosti koje lokalne samouprave gotovo po automatizmu dodeljuju strancima i generalno tvrde da nisu u istom položaju sa kompanijama koje dolaze izvana. Zato je funkcionisanje institucija i vladavina prava daleko važnija za podizanje investicionog ciklusa, a jedan od pokazatelja je i to da se veliki novac koji kroz doznake dolazi srpskim domaćinstvima uglavnom troši van privrede – zaključuje Bajec.

Privrednici potvrđuju da poreske stope nisu preterano visoke, a da im u prilog ide i to što su unapred poznate.

– Mnogo je veći problem sa parafiskalnim nametima, njih je mnogo, u zbiru su previsoka stavka koja jako mnogo utiče na predvidivost poslovanja. Vi nikad ne znate šta će vam stići u ponedeljak, kakav nalog za plaćanje od raznih inspekcija ili institucija. Uz to, privredi ne pogoduje ni potcenjen kurs evra, što blokira izvoz i pogoduje samo uvozničkom lobiju. Ali, u najvećoj meri privrednike Srbije pogađa to što u poslednjih 20 godina sve što ključno utiče na poslovanje zavisi od nečije volje a ne od ekonomskih parametara. Tako je nečija volja nizak kurs, nečija volja je da li će se uvesti neka taksa ili ne, a takva klima ne dozvoljava da se domaća privreda razmahne, da planira sa izvesnošću niti da investira i bude sigurna u svoj ulog – kaže za Danas jedan od privrednika koji „zbog mogućih problema“, nije želeo da mu se pominje ime, što takođe govori o poslovnom ambijentu zemlje, piše Danas.