Nenaplativa petina kredita

Firme i građani ne mogu bankama da vrate više od 400 milijardi dinara, odnosno petinu odobrenih zajmova, pokazuju poslednji podaci Narodne banke Srbije. Od ovog iznosa preduzeća nisu u stanju da vrate gotovo 330 milijardi dinara. Građani, preduzetnici i poljoprivrednici (svrstani su u jednu kategoriju) bankama ne mogu da otplate oko 70 milijardi uzetih zajmova, koje ne može da vrati oko 140.000 korisnika. Banke su aktivirale stanovništvu 500 hipoteka.

Od gotovo 3,5 milijardi evra duga koji ne može da se naplati, analitičari procenjuju da se oko deset odsto delimično otpiše. Takođe, prema podacima NBS, 40 milijardi dinara nenaplativih zajmova su banke prodale drugim firmama. Najveće iznose su prenele Hipo-alpe-adrija i KBC banka. Narodna banka Srbije je svojom novom odlukom olakšala bankama da se izbore sa lošim pozajmicama.

- Problem nenaplativih kredita može samo da se reši ako privreda bolje radi - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

- Smanjenjem loših kredita stvara se prostor za povoljnije zaduživanje. Banke teško nalaze klijente za koje su sigurne da će otplaćivati obaveze. Nivo teško naplativih zajmova datih preduzećima je premašio 23 odsto, a kod građana je oko deset odsto.

Za preduzeća, za razluku od građana, bilo državna ili privatna, važe drugačiji aršini kada je u pitanju izmirenje rata koje su "upale" u kašnjenje duže od 90 dana. Banke, naime, najčešće reprogramiraju obaveze kako bi firma mogla da nastavi da posluje. Naravno, uvek prvo iscrpu sve raspoložive načine kako bi naplatile sporno potraživanje. Čak i kada u knjigama otpišu određeni plasman pokušavaju i dalje naplatu na razne pravne načine, a ako im to uspe, knjiži se kao vanredni prihod.

Inače, poslovne banke nužno otpisuju oko dva odsto kredita i to do osam godina od aktiviranja nemogućnosti naplate pravnim instrumentima. Mnogo češći je prinudni otpis dela duga nakon sprovođenja hipoteka na objektima i zemljištu, ili zaloge na opremi i transportnim sredstvima.

Bankari, takođe, nevoljno aktiviraju "instrumente obezbeđenja" - blokada računa dužnika daje dobre rezultate samo kod firmi čiji biznis nije ugrožen, a imovina likvidna. Osim toga, po blokadi računa dužnik se po pravilu preorijentiše na poslovanje preko drugih kompanija, povezanih lica ili otvara novu firmu.

KAD JE OTPIS JEFTINIJI

Kada građani ne otplaćuju rate zajma, bankari mogu da koriste administrativnu zabranu i hipoteku. Ukoliko klijent ostane bez posla, banka mu daje grejs period od šest meseci do godinu dana i za to vreme zajam - miruje. Posle toga, ukoliko se ne obezbedi stalan izvor prihoda kao što je plata, aktivira se hipoteka ako je zajam obezbeđen, a ako nije, odnosno u pitanju je gotovinski ili potrošački zajam - dug se otpisuje. Jer, za bankare je tada oproštaj dugova jeftiniji od prinudne naplate. Uz to ovakvi krediti stranih banaka koje ovde posluju su reosigurani u inostranstvu.