Ненаплатива петина кредита

Фирме и грађани не могу банкама да врате више од 400 милијарди динара, односно петину одобрених зајмова, показују последњи подаци Народне банке Србије. Од овог износа предузећа нису у стању да врате готово 330 милијарди динара. Грађани, предузетници и пољопривредници (сврстани су у једну категорију) банкама не могу да отплате око 70 милијарди узетих зајмова, које не може да врати око 140.000 корисника. Банке су активирале становништву 500 хипотека.

Од готово 3,5 милијарди евра дуга који не може да се наплати, аналитичари процењују да се око десет одсто делимично отпише. Такође, према подацима НБС, 40 милијарди динара ненаплативих зајмова су банке продале другим фирмама. Највеће износе су пренеле Хипо-алпе-адрија и КБЦ банка. Народна банка Србије је својом новом одлуком олакшала банкама да се изборе са лошим позајмицама.

- Проблем ненаплативих кредита може само да се реши ако привреда боље ради - каже Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије.

- Смањењем лоших кредита ствара се простор за повољније задуживање. Банке тешко налазе клијенте за које су сигурне да ће отплаћивати обавезе. Ниво тешко наплативих зајмова датих предузећима је премашио 23 одсто, а код грађана је око десет одсто.

За предузећа, за разлуку од грађана, било државна или приватна, важе другачији аршини када је у питању измирење рата које су "упале" у кашњење дуже од 90 дана. Банке, наиме, најчешће репрограмирају обавезе како би фирма могла да настави да послује. Наравно, увек прво исцрпу све расположиве начине како би наплатиле спорно потраживање. Чак и када у књигама отпишу одређени пласман покушавају и даље наплату на разне правне начине, а ако им то успе, књижи се као ванредни приход.

Иначе, пословне банке нужно отписују око два одсто кредита и то до осам година од активирања немогућности наплате правним инструментима. Много чешћи је принудни отпис дела дуга након спровођења хипотека на објектима и земљишту, или залоге на опреми и транспортним средствима.

Банкари, такође, невољно активирају "инструменте обезбеђења" - блокада рачуна дужника даје добре резултате само код фирми чији бизнис није угрожен, а имовина ликвидна. Осим тога, по блокади рачуна дужник се по правилу преоријентише на пословање преко других компанија, повезаних лица или отвара нову фирму.

КАД ЈЕ ОТПИС ЈЕФТИНИЈИ

Када грађани не отплаћују рате зајма, банкари могу да користе административну забрану и хипотеку. Уколико клијент остане без посла, банка му даје грејс период од шест месеци до годину дана и за то време зајам - мирује. После тога, уколико се не обезбеди сталан извор прихода као што је плата, активира се хипотека ако је зајам обезбеђен, а ако није, односно у питању је готовински или потрошачки зајам - дуг се отписује. Јер, за банкаре је тада опроштај дугова јефтинији од принудне наплате. Уз то овакви кредити страних банака које овде послују су реосигурани у иностранству.