Više investicija u poljoprivredu

"Investicije u sekror poljoprivrede su relativno skromne u odnosu na ukupan obim stranih investicija i kreću se između 0,6 i tri procenta na godšnjem nivou", izjavio je Ševarlić za Tanjug.

Prema Ševarliću, najveća investiciona ulaganja su na području Vojvodine gde je u proteklih sedam godina inevstirano u između dve i tri milijarde evra u poljoprivredno prehrambenu industriju, zbog čega je severna pokrajina preuzela primat u strukturi ukupnog izvoza iako raspolaže sa 40 procenata ukupnih oraničnih površina u Srbiji.

Ševarlić je ukazao da je potrošnja hranje u svetu u stalnom porastu zbog čega Srbija ima šansu da postane mnogo veći izvoznik hrane, ali su potrebne velike investicije koje se, kako je rekao, najbrže i najsigurnije vraćaju.

Ševarlić, koji je i profesor na Poljorpivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, je napomenuo da su prinosi u Srbiji, u odnosu na evropski prosek, na zadovoljavajućem nivou jedino u proizvodnji suncokreta i soje.

U proizvodnji žitarica i drugih industrijskih kultura proizvođači u Srbiji još nisu blizu proseku koji se ostvaruju u zemljama Evropske unije (EU), dok je najveći zaostatak u stočarskoj proizvodnji.

“Produktivnost farmera proizvodajča mleka u Nemačkoj u odnosu na kolegu u Srbiji je 1:17, a u prozivodnji mesa 1:10 puta”, primetio je Ševarlić.

Ševarlić je mišljenja da treba ići na ukrupnjavanje poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji jer u EU postoje specijalizovana poljoprivredna gazdinstva sa krupnim robnom prozivodnjom

U Srbiji postoji blizu 800.000 porodičnih gazdinstava od čega se najveći deo bavi naturalnom proizvodnjom.

“Prinosi koje ostvaruju pojedine agrobiznis kompnanije kao što su MK grupa i Delta agrar su iznad evropskog proseka. Kada bi imali samo na trećini površina prinose koje ostvaruje MK grupa, onda bi izvoz agrara iz Srbije godišnje iznosio deset milijardi dolara”, kazao je Ševarlić.

Direktor instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović rekao je da Srbija treba da iskoristi svetski rast cena hrane kroz povećanje domaće proizvodnje i izvoza kao i angažovanje raspoloživih kapaciteta, radne snage, tehnologije, zemljišta.

Dobrom organizacijom Srbija bi imala mnogo bolju strukturu proizvodnje i veću vrednost izvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda, naglasio je direktor Cvijanović.

“Nepovoljno je izvoziti kukuruz i pšenicu dok je mnogo bolje izvoziti meso, mleko, mesne i mlečne prerađivene, zatim prerađevine od voća i povrća, jer se na taj način povećava zaposlenost ali i vrednost proizvoda na inostranim tržištima”, objasnio je Cvijanović.