"Privatnici ovo neće preživeti"

Unija poslodavaca Srbije upozorila je Vladu Srbije i najširu javnost na to da će takva politika povećanja opterećenja privrede naterati hiljade malih privrednika da zatvore svoje firme i radnje i nastave da rade u sivoj ekonomiji.

"Serviserima klima-uređaja u Beogradu i Vojvodini porez je povećan sto posto. Enormno povećanje zadesilo je i prevoznike u drumskom saobraćaju koji imaju kamione, kombije, takođe i zanatlije, sve koji se bave uslužnim delatnostima...", kaže direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.

Preduzetnike teraju u propast
"To je samo nastavak politike koju su vodile prethodne vlade, a koja privredu vodi u sunovrat. Prihodi preduzeća smanjeni su 30 do 45 odsto u odnosu na 2008. godinu, a lane smo imali 10.500 zatvorenih radnji više nego otvorenih. Male i srednje firme čine 90 odsto srpske privrede i, umesto da država njih rastereti, stavlja im omču oko vrata", kaže Dragoljub Rajić. "Kada bi od 180.000 preduzetnika, koliko ih zapravo radi – registar od 230.000 ne pokazuje realnu sliku – njih 100.000 zaposlilo samo po jednog radnika, postigao bi se veliki uspeh, mnogo veći od davanja subvencija za zapošljavanje velikim firmama i sličnih, neefikasnih mera koje preduzima Vlada Srbije", smatra on.

Na primer, kako kaže, ako je zanatlija imao radnju s jednim zaposlenim, u zavisnosti od opštine, plaćao je mesečno na ime poreza i doprinosa od 27.000 do 43.000 dinara, a sada će plaćati dvostruko. Najgore je u siromašnim opštinama jer, iako je tamo porez bio manji, i cene usluga znatno su niže zbog niže kupovne moći.

"Mnogima od njih ne preostaje ništa drugo već da ugase legalne poslove i pređu u crnu zonu", kaže Rajić, navodeći da su u Srbiji, od ukupnog broja privrednih subjekata, dve trećine paušalci koji ne ostvaruju godišnji promet veći od osam miliona dinara, i ne ulaze u sistem PDV-a.

Istovremeno, na terenu, u gradovima i opštinama Srbije ne radi se ništa da se smanji već visok nivo sive ekonomije i rada na crno, ocenjuje on, i napominje da se i dalje svakog dana preko carinskih prelaza ilegalno ulazi ogromna količina robe koja se distribuira crnim kanalima, čime se smanjuje promet firmama i radnjama koje legalno rade i plaćaju poreze, doprinose i desetina različitih naknada i taksa državi i lokalnim samoupravama.

"U nekim gradovima Srbije čak postoje slučajevi da se privrednicima koji javno u medijima govore o švercu i sivoj ekonomiji razbijaju prozori na radnjama i preti njihovim porodicama", naglašava Rajić.

Unija poslodavaca Srbije otvoreno je upitala predstavnike vlasti da li je u Srbiji ponovo došlo vreme, kao devedesetih godina prošlog veka, u kojem će se većina privredne aktivnosti prebaciti u sive kanale i u kojem ćemo svojoj deci koja završe škole, kao dobro roditelji, morati da savetujemo da beže iz Srbije u neku uređenu zemlju u kojoj se pošten rad i odgovorno ponašanje prema svojoj državi više cene.

Dok aktuelni premijer i članovi njegovog kabineta najavljuju novu ekonomsku politiku i pomoć privatnom sektoru, poreske uprave udvostručuju paušalne poreze, a porez na imovinu je pre nekoliko meseci podignut prosečno 400 do 500 odsto, zavisno od gradova i opština, podsećaju iz UPS-a, uz upozorenje na to da će ozbiljna posledica podizanja poreza na imovinu nastupiti u smanjenoj tražnji za zemljištem i nepokretnostima jer se ne isplati kupovati zemlju i nepokretnosti s ovako visokim porezima na imovinu u državi u kojoj stalno pada promet u trgovini, a kupovna moć je niska.

Pavle Mihajlović na svom blogu navodi:

Dok je država planirala sprovođenje mera za oporavak privrede, uključujući sistem podsticaja za zapošljavanje ljudi koji bi podrazumevao oprost 65% do 75% poreza i doprinosa, istovremeno je Poreska uprava počela da šalje poreska rešenja preduzetničkim radnjama koja su enormno podigla paušalne poreze.

U odnosu na paušalni porez iz 2013, poresko rešenje paušalaca je uvećano od 50% do 300%. Najače su pogođeni advokati i ostale stručne usluge i visokokvalifikovani poslovi.

Ovakvo povećanje poreza usmereno je na tri stvari:

1. Skok rešenja za paušal nateraće mnoge preduzetnike da počnu da vode knjige i da plaćaju porez na profit od 15% za novac koji žele da izvuku iz firme. U ovoj varijanti logično je da vlasnici sebe prijave na minimalac ukoliko im je preduzetnička radnja pretežna delatnost, a da na ostali iznos plate porez na profit. Ovo će biti veći trošak nego ranije paušalni porezi, ali i dalje ušteda u odnosu na nova rešenja;

2. Mnogi preduzetnici će prestati da izvlače pare iz drugih firmi, jer ta opcija sada postaje preskupa. Ako je skok poreskog rešenja veći od 100% što je i u velikom broju i slučaj, onda se porez na profit više isplati od paušalnih poreza. A u tom slučaju firme i ne moraju preko agencija da peru novac pa se time gubi potreba za agnecijama. Tako će se zatvoriti mnoge agencije koje su služile za poresku evaziju;

3. Ljudi koji imaju jedan pretežni posao i još nekoliko manjih poslova, otvarali su preduzetničke radnje da ne bi imali mnoštvo ugovora o delu sa izuzetno visokim porezima. Sa podizanjem paušala, ti ljudi će se sada prebaciti ili na jedan osnovni ugovor o radu i niz ugovora o delu ili krenuti da vode knjige u firmama i plaćaju porez na profit. Obrni, okreni, ko je radio više paralelnih projekata i legalno plaćao poreze kroz preduzetničku radnju sada to više ne može i ne gine mu veći porez za koju god opciju se odluči;

Efekti su prilično jasni koja god kategorija preduzetnika je u pitanju. Broj aktivnih preduzetničkih radnji/agencija će se značajno smanjiti, svi će plaćati viši porez šta god da odluče, mnogi će odlučiti da zatvore radnje, prestanu da rade, a veliki broj preduzetnika će se odlučiti da odustane od brojnih projekata koji pri značajno višim porezima nisu primamljivi.