Blog

Ovim otvorenim pismom želim da pošaljem potpuno istinitu priču o svemu šta se dešavalo sinoć na tribini SNS-a u Aleksincu.

Kako se bliži dan izbora u Srbiji, tako raste broj novootvorenih pogona i radnih mesta, kilometri pruga, puteva, dolaze strani investitori.

Najpre da razjasnimo nedoumice oko naslova. Mišljenje, razume se, ne može da se deli, (da se nameće). Svako misli svojom glavom. Tako bi trebalo da bude. Međutim, ima izuzetaka!

Ko o čemu, mi o izborima. Kad će već jednom? Da nam svane. Da progledamo. Da krenemo napred, brže, bolje, jače... Beše li to ono olimpijsko geslo?

Sve mi se čini da, kao u naslovu onog starog filma, nauka više ne stanuje ovde.

U našoj literaturi i u redovnim objašnjenjima u broju uzidanih glava tih čegarskih junaka spominje se broj od 952 glave (odnosno 956 glava), a nikako se ne govori o nih 15-20.000 glava koje navodi Lamartin i Turci iz njegove pratnje.

Vlasinsko jezero, bilo je predmet stvaranja nekoliko mitova i legendi. Kao što se danas u njega ulivaju potoci, tako su do skora jednoj priči dodavane druge.

Pre desetak godina u jedno od crnotravskih sela svratio je Turčin. Prevalio je dug put da bi, prema priči, pronašao skriveno blago. Lutao je po crnotravskom selu Darkovcu, gledao samo njemu znanu mapu, ali prema kazivanju meštana, ništa nije pronašao.

I dalje pomno iščekujemo izbore u Srbiji. Primećuje se nervoza u narodu. Kod političkih stranaka, takmičara u toj stranačkoj trci, pogotovu.

Od izbora u Srbiji nema preče stvari. Republički, pokrajinski, opštinski, samo da ih je što više. I da su što češći.