Izborna trka II

Koliko vidim, nema novih lica. Sve su to stari, dobro znani likovi. Neki traju od prvih izbora 1990. godine. Takvima najviše verujem. Vodili su nas kroz sva ova turbulentna vremena, znaju gde su grešili, valjda znaju i šta su dobro uradili, (pod uslovom da je nečeg dobrog i bilo) i sada njima slobodno mogu da poverim svoju sudbinu. Za početak samo glas na izborima!

Tema našeg osvrta su koalicije raznih stranaka, s posebnim osvrtom na manje stranke u koaliciji. Iz više razloga; najznačajnije stranke dobro su poznate glasačima. One manje su manje i prisutne u javnosti, a često upravo njihov glas odluči iako se to na prvi pogled i ne uočava. Takođe, nije uvek najvažnije biti najistureniji. Nekada Prvi potpredsednik može da bude značajniji od samog premijera, pa i predsednika. Svaka sličnost sa stvarnim događajima nenamerna je!

Ovog puta da razmotrimo koaliciju Socijalističke partije, Jedinstvene Srbije i PUPS-a. PUPS znači Partija penzionera Srbije! E, baš penzioneri igraju ne malu ulogu u političkom životu Srbije, ali i u ekonomskom. Penzionera ima više nego zaposlenih. Tendencija je na povećanju penzionerske populacije, a broj zaposlenih radnika, naročito u privredi smanjivaće se. U to ne treba sumnjati. I još nešto. Penzije su, makar za sada, redovne. Plate, pogotovu one u privredi, zna se kakve su i koliko su redovne. Dakle, svaki penzioner odvaja od svojih usta i hrani makar još jedna gladna pored sebe. Nezaposlenog unuka od tridesetak godina, koji se muči u teretani, kraj kompjutera ili u kafiću. I ako sada ti brojni penzioneri glasaju svoju stranku, onu koja štiti njihove interese i prava, koja se beskompromisno suprotstavlja lihvarima iz MMF-a i Svetske banke, kao i raznim domaćim kočničarima koji bi da umanje penzije, da ukinu brojne povlastice i prava teško stečena u proteklim decenijama, pitam se ko će da pobedi na ovim izborima? Još da svaki od penzionera ubedi svog unuka ili unuku, sina, odnosno snaju, koje hlebom hrani i kojima ostavlja stan, kuću, vikendicu, a neko i dugove, da zaokruži koaliciju u kojoj je i PUPS,  onda je sve jasno. I zašto je PUPS najbeznačajniji u napred pomenutoj koaliciji? Kada četvrtinu biračkog tela čine penzioneri. Plus četvrtina onih zavisnih od penzionera!

Odgovor na ova teška pitanja daće brojni politički analitičari, Cesidi, agencije za istraživanje javnog mnenja, politikolozi i slični nezamenljivi i neprocenjivi stručnjaci. Da se mi vratimo penzionerima. Dinastija Krkobabića vlada penzionerskom strankom. Za sada. No, samo do sledećih izbora. Pošto je logično da sama penzionerska stranka dobije polovinu glasova na izborima, očekivano bi bilo da njihovi lideri ponesu i najodgovornije funkcije u sledećoj Vladi. Krkobabići su dugovečni. Poput Metuzalema. Lepo su obučeni, doterani, izglancani. Nadam se da dinastija raspolaže s dovoljnim brojem kadrova. Makar za one ključne položaje. Premijer, ministar inostranih poslova, ekonomije, policije, guverner i slično. Krkobabići su budućnost ove države. Neuništivi, nesalomivi, nepotkupljivi. Kad ih brojna penzionerska bratija vidi na televizijskom ekranu, obuzme ih milina. Kad je krenulo Krkobabićima, moraće i ostalima. Redom. Od prvog na penzionerskoj listi, pa sve do poslednjeg od približno dva miliona umiorovljenika. Za početak dovoljno je i 4.000 dinara pomoći dvotrećinskoj masi penzionera koji primaju penzije manje od 15.000 dinara. Nešto oko 130 evra! Evo, da se bavimo gatanjem. Predviđamo makar jednu tranšu pomoći do izbora 16. marta. Posle će biti što biti mora!

Miodrag Tasić